Nova Evropa

Snažnom voljom, uverenjem, i radom, privući će se, napokon, nove snage, i pojačati redovi svesne i požrtvovne omladine, koja će osetiti radost u životu i novu sreću u svome radu i uspehu, Osposobljena i snažna, biće ona sposobna za veliko delo stvaranja, dizanja i gradjenja, i moralnog i umnog i materijalnog, svoje celine, A u me= djunarodnoj utakmici dostojno će dići do veličine ime i glas svoda naroda,

U ovako teškim i punim odgovornosti danima, dužnosti svesne i narodne omladine su teške i uzvišene, Da li je naša omladina svesna veličine svoje odgovornosti i uzvišenosti svoje dužnosti?, , ,

Novica Saulić.

Mesto političkog pregleda. Jedan slavenoiil o srpsko-hrvatskim odnosima,

Ponekad je vrlo zanimljivo i poučno upoznati se s pogledima velikih ljudi, mislilac4 ili stručnjaka, prošlosti, na rešenje pitanja koja su sve dosada ostala, ili su sada opet, akutna i važna,

Čuveni i duhoviti ruski pisac i naučnik, iz sredine XIX veka, slavenofil Aleksandar Giljlerding, bio je u svoje vreme Jedan od najboljih poznavalaca slovenskih pitanja, Povodom jedne anonimne knjige, Која је izašla u Parizu 1859 godine, pod maslovom »La Croatie et la confćdćration italtenne« (»Hrvatska i talijanska konfederacija«), Giljferding je napisao jedan interesantan članak »Istoričeskoe pravo Horvatskago Naroda« {»Istorijsko pravo Hrvatskog Naroda), koji je preštampan u zbirci njegovih dela (Petrograd 1868, sv, IL — str, 151—165),

Anonimni Hrvat, u onoj knjizi, brani pravo na samostalnost svoda naroda; ukoliko ga brani od pretenzija Austrije i hapsburške kuće, Giljlerding se potpuno slaže s njime, i zauzima istu tačku gledišta kao i on, Ali kada pisac Hrvat, da bi što bolje obrazložio svoje shvatanje stvari, prelazi na odbranu talijanskih interesa, i tvrdi, da je za Evropu potrebno da štiti interese Hrvata da bi tako zaštitila interese Talijana, Giljferding osudjuje ovakvo shvatanje političke situacije, Još oštrije zamera on anonimnome Hrvatu njegove težnje u pogledu stvaranja samostalne. Hrvatske Države, kad se ovaj poziva na istorijsko pravo hrvatskog naroda da potčini i podjarmi Hrvatskoj Državi Slovence i Bosance sa Hercegovcima, Ako bi anonim, kaže Giljferding, stao na sveslavensku tačku gledišta, onda bi on morao reći Slovencima: »vi imate ista prava na preporodjaj i na samostalnost kao i Hrvati; vi ste sami i suviše slabi i pocepani, da biste mogli stvoriti jednu (državnu) celinu; vas zbližavaju sa Hrvatima zaiednica istorijskih tradicija, sličnost dijalekata, i geogralski uslovi«. Predlog, kaže Giljferding, iznesen na ovakav način, mogao bi biti prihvaćen od strane Slovenaca,

240