Nova Evropa

Све исправе — уколико се не тичу бечког двора, — дакле и оне приватног права, писане су чешким језиком. А чешким правописом писали су Жидови своја јеврејска имена. (Ја чувам препис завернице од 3, ожујка 1587, потписану дословце именима предстојника јеврејске општине у Прагу: Zaharias Vokaty i Mojsiž Sik, Ово служење чешким језиком истиче и наш пријатељ Др. Љубомир Јержабек, у своме делу о старом жидовском гробљу у Прагу, Баш на најстаријем надгробном камењу налазе се, уз јеврејска имена, и чешки синоними: Ктаза, 2ајча, Сегпу, 'Cavka, Ludmila, Slava, Nezamysl, Mata, Dobruška, Sladka, Libuša,

Онда је дошла битка на Белој Гори. Чешки народ, уз силна прогонства, осуђен је на столетан сан, Уз чешке невернике прогањало се је, на немилосрдан начин и Жидове, док их није (1745) Марија Терезија, без икаква правног разлога, из Прага истерала, те им тек иза три године, на захтев грађана, дозволила повратак.

"У Словенији и у Хрватској живели су Жидови кроз много векова несметано и срећно, Валвазор, чувени историчар. Крањске, приповеда, да су 1217 љубљански Јевреји обновили своју синагогу, начинивши је још лепшом и већом него што је раније била. Прастаре су биле јеврејске општине у Марибору, у Птују,и у Радгони, — Жидови су се бавили пољоделством, занатом, и трговином. Имали су своје засебне судове, а живели су са словенским пучанством у највећем складу. Било је ту и правих идила уза све верске и друштвене опреке, Из године 1368, читамо у старом дворском архиву у Бечу, о одношају Хермана грофа Цељског и Злате, кћери Јевреја Хачима у Цељу; биће да је овај случај послужио мотивом за љупку Прешернову песму „Јудовско декле"“. Али то је све било давно, давно. — Године 1496 истерао је немачки цар Максимилијан [ све Жидове из Штајерске; а 1515, на захтев немачких грађана,и из Љубљане, јер су се ови хтели на лак начин решити конкуренције, Као и протестанте, тако је народ по селима још дуго након тога прикривао Жидове; док се напокон није огромна већина иселила а тек мален део покрстио (некоји истом у 17. веку). Можда су, по оној пословици; „Потурица гори од Турчина“, баш они најнетолерантнији Словенци, који толико пишу и раде противу Жидова, потомци оних наших суплемењака. што су се, за нас, при тим изгонима изгубили међу хришћанима, .

У староме Загребу 14. и 15, века живели су Жидови сасвим равноправно с осталим грађанима. Према Ткалчићевим „Monumenta“, _ имали су посред града своје куће, бивали су сведоцима на свим расправама, имали равноправну судбеност.

Кад овако ми Жидови станујемо кроз векове по словенским. крајевима, као што се из предњег види, — зашто нам се ипак каже и приговара, да смо туђинци 2

Теорија о асимилацији Жидова настала је у Немачкој. Немци који су, у Средњем Веку, огњем и мачем из полапских Словена. стварали Прусе, који су силом хтели да из Пољака у Познању и Шлеској, из Француза у Лотарингији, и из Данаца у Шлезвигу,

276.