Nova Evropa

У Дубровник, доселили су се Жидови почетком 16, века. Имена Amatus Lusitanus mw Глдасиз Ритћиз значе, у оно време, цват хуманизма и наобразбе, Први је био најзнаменитији лечник свог времена, а о силном утицају Дидака на развитак знаности и књижевности у Дубровнику написао је један наш научник (Dr. Korbler) недавно опсежну студију (у „Раду“ Југословенске Академије). Док се Дубровачка Република кроз векове борила против отворења православне цркве — тако да је 1775 ради тога скоро дошло било до рата с Русијом — Јевреји су ту увек уживали потпуну верску равноправност и толеранцију, и анали славне републике пуни су трагова њихова свесног рада, Ни ту нема о асимилацији ни говора, и чланови старих обитељи (као што је, например, Толентиној, данас су исто тако свесни Жидови као што су били њихови дедови, који су за време великог потреса заједно са сенатом спасли републику од пропасти,

Нема асимилације ни међу босанским сефардским Жидовима, који су, све у истим породицама, већ преко четири века у својој домаји; нема је ни у Београду, Нишу, и Скопљу, где су поједине јеврејске обитељи барем тако дуго непрекидно у истоме граду као и најстарије српске породице,

И док нема нигде „Срба мојсијеве вере“, већ само самосвесних Јевреја срцских држављана, једино у Хрватској налазимо, већином међу старијом генерацијом, „Хрвата мојсијеве вере". — Ова чудна појава даје се само историјски тумачити,

Законским чланком ХХЛХ од 1729, истерао је угарски сабор све Жидове из Хрватске и Славоније, Само у Земуну, који је потпадао под војну крајину, постојала је и даље јеврејска општина, и стога и данас жидовских староседелаца, чије су обитељи преко двеста година у Хрватској или Славонији, има једино ако су по_реклом из Земуна, Није зато случај, да од тих староседелаца земунских Јевреја потиче вођа новог жидовског покрета — Теодор Херцл, који је својим снажним идејама пробудио иза сна жидовски "народ, те искупио око себе све оне велике и умне људе који су, сваки на свој начин, и сваки посебице, дошли до заједничког резултата: Жидови су народ! Херцлов дед, Симон Јуда Херцл, био је савременик земунског рабина Јехуде Алкалаја, а овај је (1848) први, у свом делу „Кој-Коге“, јасно и прецизно тражио признање жидовске народности, одреку сваке асимилације, и колонизацију Палестине.

Исте идеје, које су одушевљавале Гаја, Мажуранића, и Прерадовића, за препород Хрвата и Југословгна; иста мисао, која је Карађорђевића, Обреновића, Доситија Обрадовића, и Вука Карамића, гонила да мачем и пером ослобађају свој народ од Турака и Грка, засадила је, у истој земљи — у Земуну —, мисао препорода свег јеврејског народа у глави једног малог научењака. Од рабина.

алаја чули су те речи земунски Јевреји, и међу њима, староседеоцима, није било асимилације, Ове мисли понела је са собом, пригодом пресељења у Будимпешту, Беч, и Париз, обитељ Херцл.

278