Nova Evropa

Ћеш своју награду. Небески суд нема да те суди, нема да теби изда ријешења, нема да ти одреди ово или оно, Узми све што желиш, све је твоје“.

Бонце први пут подиже очи, — Оне се заслијепише од сјаја» Све блијешти, све се свијетли, —- свјетла са сваке стране.

—- Тако ли2 — упита он сумњичаво и стидљиво.

— „Тако, — одговори му предсједатељ, —- тако ти кажем; све је твоје, Цијело небо имаш! Јер ово, што блијешти, јесте одраз твога измученога, доброга срца, твоје душе, Ти ћеш узети само своје,

— Тако ли — пита Бонце, да би био сигурнији,

— „Тако, тако, тако", —- одговарају му са свих страна.

— Е кад је тако, — насмијеши се он, ја тражим свако јутро по једну топлу земичку...

Судије и анђели оборише главу застиђени. Државни се од- вјетник насмија.

Jevrejska književnost.

Jevrejska književnost obuhvata neprekidni razvitak od tri tisuće godišta. Od 13. prethrišćanskoga veka pa sve do danas ne odaje ona nikakova zastoja. U nekim se krugovima — usled nepoznavanja. jevrejskoga jezika, ili iz teoloških tendencija — iznosi tvrdnja, da je jevrejska književnost dosegla svoj konačni cilj, te zamukla u poslednjem preihrišćanskom veku, kad je završen starozavetni kanon, Ali, niti je zaključkom starozavetnog kanona jevrejska književnost prekinuta u svom razvoju, niti je razorenjem druge židovske države, i rasulom židovskoga naroda po različitim zemljama, jevrejski jezik prestao da živi; iako je veliko čudo da je židovski narod, i lišen rodjene grude, bez prava i zaštite, bio kadar da dalje razvija i izgradjuje svoju opsežnu književnost i svoj jezik,

Jevrejska je književnost, na putu kroz kulture od tisuća godina, poprimila take duševne vrednosti, da je ostavila vidljivih tragova svojim ulicajem na celokupno kulturno čovečanstvo, Još u poslednjem prethrišćanskom veku nastalo je uzajamno duhovno izmenjivanje izmedju židovskoga naroda i tadašnjih kulturnih naroda, Jevrejska se književnost i daje shvatiti i prosuditi jedino s gledišta celokupnosti kulturnoga čovečanstva, Ona je integralan sastavni deo svetske književnosti, ;

Golemo rasprostiranje i diferenciranje duševnoga života Židova u mnogim zemljama, i na raznim jezicima, onemogućuje pojedincu, da pregleda sva područja tih književnih delovanja. Stoga držimo da je najbolje, u ovakom kratkom prikazu, ograničiti se jedino na opšti značaj jevrejske književnosti, Njeno se veliko, gotovo neizmerno, područje daje dakle, na ovako ograničenu prostoru, prikazati tek u glavnim potezima, Valja jedino, i pre svega, da nikakva sila na svetu ne može predrasudama, i subjektivnim prosudjivanjem stvari, uterati u laž žive činjenice, I ne treba pustiti s vida, da se

371