Nova Evropa

су њихови властити представници н у парламенту својом »мачјом дреком«..

намећући свима осталима своју вољу.

· Мекрених покушаја, да се сломи, или чак распрши, фашисти поБрет, у ствари није никад било; њих је свака влада несамо толернрала већ ни потпомагала, чак и по цену одговорности за последице н најнепромишљенијих подвига те државе у државни. Тек мали, несмели покушај прве Фактине владе, да се моћ фашизма скучи, платила је ова одмах главом. Ни услед фашистичког терора проглашени генерални штрајк рад ништва није имао успеха. Под другом Фактином владом фашизам јен даље славно оргије, н овај други Фактин кабинет капитулирао је пред фашистима: под притиском фашиста закључила, је влада да распусти парламенат, и распише нове изборе, те је то већ била потнуна, капитулације министарства пред фалтистичким терором, који је претно оружаним сукобом са државним органима. н препадом на. Рим ни остале градове. После тога, настали су познати догађаји у Верони, Болоњи, Милану, птд., након којих су сву државну власт у Италији преузелн фашисте у своје руке. Према. тадашњој најави самог Мусолинија, два главна увета ва фашистичку Владу била, су: 1) да буде заведена. спољна, политика која би у шнрокој мери бранила талијанске ннтсоресе; ин 2) да буде заведена унутарња политика која би учинила непотребнохм сваку мобилизацију фашистичких снага (што је значио, да ће у будуће сама влада сваки социјалистички и другн либерални покрет угушивати познатим средствима), Тако је са улице прешао фашизам у владу, да са миннстарских етолнца настави у унутарњој политици владавину крајње политичке, социјалне, и економске реакције, а у навањекој

веру грабежљнивог, освајачког империјализма.

Уочимо ли добро, да ће сад изборн у Италији бити проведени под

"фашистичком владом, — ин то по »реформираном« изборном закону, бег "система пропорције, — јасно ће нам бити како ће онн непастн, н колико

he преостати од оног незнатног политичког н социјалног демократског законодавства што га Италија данас још има. У извањској политици порасла су крила нацијонално-империјалистичкој експанзији, те се лако може вратнти Торетова вра у погоршаној форми. А сетимо ли се нашег северног буседа — Мађарске —, којн. као свог најбољег савезника поздравља фашистичку Италију, неће бити тешко погоднти, да за нашу државу настаје доба великог некушења, у којему ће бити потребна веома паметна миротворна извањска полптика, основана на принцннима демокрације н најдалекосежније јавне контроле. Падом наше домаће реакције, п рушењем сваке извањске политике која се води »п сатега сагтанз«, најефикасније ће се парирати фашистичким изазивима, који су већ наступили, н којн ће следити.

Највећа, је штета и песрећа за Италију, да се је у оваким временима поцепала њена најача странка — социјалнетнчка, баш кад је она била, најпотребнија, за побијање фашнетичке реакције. На задњем конгресу нестало је јаке н јединствене социјалистичке странке у Италији, и она је сама себе лишила утицаја који јој нначе, по ннтелигенцији и броју, припада, те тиме пустила државну политику да падне сва под утицај фашистичког покрета. И овом су расцепу међу социјалистима највише допринеле фашисти, путем својих агената. Кад овако стоје ствари, дужност је целога

280

сарханватароена ен