Nova Evropa

тога. створила вештачки, такорећи падувен економски живот. Таквом крелитном политиком увоз, који увек лакше дође до креднта него извоз, помаган је у недопуштеном обиму. Од извовника, ув то, помагани су они крупнији, гросисте, који су опет, често злоупотребљавати овај јефтин и лак кредит у спекулативне сврхе: такви су им кредити добро долазили да могу томилати робу и чекати на цену. Овај начин спекулације био је доста. сируран, и свакако да је кредит био врло јефтин, што ће рећи да, је спекулација вођена са изузетно малим трошком; што није добро, било је да је највећи део трошкова око те спекулације плаћао потрошач у подагнутим ценама. Земља је цела морала плаћати веђе цене за робу, и то због тога што је та иста земља давала свој рођени новац увозницима на јефтин кредит, Претеране цене, с друге страно, домаћим производима, које су у свима случајевима далеко пребацивале светске паритете, доказују да је спекулантски дух код нас врло развијен. Спекулапата, је увек доста, али је овде главно да су они несметано п брзо долазили до кредита код Народне Банке; тако подељиван кредит пије ишао у производне сврхе, или у јачање извоза, већ много више и много јаче у спекулацију. Последица је морала неминовно наступити у облику скупоће, која, није ништа друго до умањење куповне моћи динара. То је, великим делом, штетни утицај кредитне инфлације, коју је чудновато доследно спроволила Народна. Банка.

Изгледа; стога, као хипокризија, ако се ствари осмотре са овога ста-

новишта, од стране Народне Банке, кад се она упиње да укаже на сву штетност новчаничне инфладије, коју је тобож Влада водила. Зашто Банка за све време затвара очи и не види куда води њена. сопствена кредитна. ннфлација, која није мање штете нанела земљи, пако се последице кредитне инфлације осећају тек у току времена. Један од разлога због којих ву Влади тражени кредити били неопходни, несумњиво је У скупоћи, коју је добрим делом изазвала сама Народна Банка нерацијоналном нли себичном кредитном политиком. Ту би скупоћу Влада хтела да сузбије, јер је она ухватила. маха, и јер је страх од глади безобзиран.

Ван сумње је, после овога излагања, да Влади стоји широм отворен jom један сигуран пут у борби против скупоће. Он је у 'завођењу контроле нед кредитном политиком Народне Банке. Треба ускратити кредите спекулантима, подићи каматну стопу, и употребљавати земаљски новац што је могуће више у производне сврхе. Речју, тражи сб разумнија, савременија, и готово да кажемо моралнија кредитна политика од Привилеговало

Народне Банке. Град. Тр Козомарић.

Politička Ekonomija,

{Predavanja Dra. Vasilija Beloševića, prolesora kr. visoke Škole za Trgovinu i Promet u Zagrebu; tiskano kao rukopis, Zagreb 1922.)

Troje moramo zahtijevati od svakog dobrog učbenika, bilo koje znanosti: prvo je, da reprezentira ono što Nijemci zovu »die herrschende Lehrmeinung« (>opinio magistralis«), zatim, da bude koncizno i jedinstveno napisan; i treće, da je čitalc, dakle tako pisan da ne umara i ne odbija mladog adepta dotične znanosti, već da i u

285