Nova Evropa

-Има само још једна тачка које бих да се дотакнем. Шрква има прн-

родно право оснивати и организовати нове редове, или нове домове старијих редова. Држава не може, и не сме, забрањивати оснивање оваких црквених редова, ако не жели да дрквено право озбиљно повреди. Али би папа могао дозволити, да се нови редови, или нови домови за редове, подижу у споразуму са владом. Тиме сам, држим, свршио своју задаћу. Нека би ово моје излагање помогло свима, а напосе нашој православној браћи свих егалежа, да, створе себи што објективнији и истинитији суд о настојањима католичке Цркве. Што ми католици тражимо за себе, исто желимо такође и свим осталим вероисповестима. А влада нека. наша, права уважи, па ће наша држава, бити мирна, срећна, напредна, н славна.

А. Б. Јалич,

кнез-бискуп љубљански, |

O našim verskim prilikama.

Govoriću o verskim prilikama samo pravoslavnoga dela našega naroda, i to na osnovu neposrednoga opažanja samo u severoistočnom kutu naše zemlje; ali imam razloga misliti, da se zaključci па osnovu tih opažanja mogu generalisati,

Obično se govori o verskoj i moralnoj rasklimatanosti posle rata. To je tačno samo delimično, ukoliko se previdjaju i druge pojave. Jer ako se posle rata s jedne strane širi bezverje i raspuštenost, što po prirodi same stvari jače pada u oči, ne sme se prevideti s druge strane da pred sobom imamo izvesno živo religijozno kretanje u narodu, koje po malo hoće da zahvati i redove inteligencije, To je krefanje poznato svakom ko je iole zalazio u narod, Od Subotice do Vranja — toliko dopire moje iskustvo — vi ćete naći po gradovima i selima ljude, većinom ženski svet, koji se skupljaju u crkvi i van nje sa svrhom religijoznoga poučavanja, koji poste postove, čitaju Sveto Pismo i druge knjige pobožne sadržine, posećuju sveta mesta, uopšte iraže neki drugi duhovni život van običnoga svakidašnjega, Narod ih zove »pobožni«, »bogomoljci«, »crkvari«, i drugim sličnim imenima, Oni čine već i pokušaje da se organizuju u lokalne »hrišćanske zajednice«, štaviše i u jednu opštu organizaciju, Medju samim »bogomoljcima« mou se opet razlikovati sve nijanse, od pozitivnih primera svežega. religijoznoga iskustva i oduševljenja do negativnih tipova duševne praznine i pretvaralaštva ; zatim od normalnih primera istinskog religijoznog nadahnuća do svakojakih ekscentričnosti, Mi ćemo se sresti s tihim, prostodušnim »propovednicima«, s kakvim seljakom, crkvenjakom, ili studentom, koji s toplim plamenom u očima govore o carstvu Božjem, o Hristu i njegovim ugodnicima, o poslednjim vremenima koja su nastupila, o potrebi posta, molitve, i popravljanja života; koji putuju od sela do sela, idu po gradovima, 8de ih svuda slušaju skoro sa suzama u očima; koji žive u siromaštvu i prostoti, a sve po višem »naredjenju«, kako oni zovu Božju volju.

17