Nova Evropa

својих чланова. Те је године Савез досегао највећи број зачлањених задруга. Поред организовања и ревизије задруга бави се он и новчаним изравнавањем међу зачлањеним штедионама, те трговином робе потребне за: друге задруге. Крајем године '1921, бројао је на 158 задруга, а имао је од својих штедиона 80,698.154 круна уложака, те исказао 864,047.860 круне HpOMOTa.

та. Креково задружно деловање почиње крајем 19. столећа оснивањем конзумних, односно сељачких удружења, и кредитних задруга, по Рајфајзенову систему, које новац примају на штедњу и опет издају на кредит. Иако је Др. Крек с правим апостолским жаром и с пожртвовношћу радио за задругарство, те постигао за сразмерно кратко време изванредне успехе што се тиче броја основаних задруга, ипак прва конзумна односно пољопривредна удружења нису право успевала, јер није било довољно стручно изображених људи који би их водили, и исто тако није било довољно јаких средишта. за робу и за новац. Зато су многа овака. конзумна. удружења након неколико година морала своје деловање обуставити. Али док је имао са конзумним удружењима доста лоших искустава, успевале су одмах с почетка штедионе, и лепо се међу народом рашириле, тако да је за сразмерно кратко време готово свака већа парохија, односно опћина, имала своју штедиону. Овде морамо такођер споменути важну једну чињеницу, да је наиме Др. Крек своје задружно организаторно деловање одмах проширио и на хрватски и српски народ у бившим аустријским покрајинама, па је према томе био уопће првим југословенским 858другарем. Ово је утолико важније, што је потреба за, благотворним деловањем задругарства била управо у Далмацији и Истри много већа него у самим словеначким крајевима, а Дра. Крека су дубоки осећај за беду H потребу народа, и његово искрено југословенство, водили баш у најзапуштеније крајеве, у Истру, Далмацију, ни на далматинске отоке.

Статистика, задругарства у Далмацији, Истри, Горици, Крањској, Штајерској, и Корушкој, показује, за прво доба, Крекова деловања (од 1898 до 1908), необично лепе успехе, тако да је крајем 1908 било у означеним покрајинама, већ на. 576 задруга. (По покрајинама биле су задруге раздељене овако: Крањска, 220, Штајерска 106, Горица 74, Далмација 71, Истра. 55, Корушка 82, Трст са околицом 18). Од тих 576 задруга било их је 889 с неограниченим јаметвом, претежно рајфајзенова система, а 287 с ограпиченим јаметвом. Задруге су углавном биле задруге с робом, а нешто је било такођер и продуктивних задруга обртника. Задружни Савез у ЈБубљани имао је те године 200 чланова.

__ Нове задруге наскоро су основале своје средиште: »Господарски Савез« у Љубљани, чија је конститујирајућа скупштина била 19. јуна. 1900. Код самог оснивања приступило је овом Савезу 61 задруга, а на првој главној скупштини бројао је Савез 104 члана (свршетком 1908 200 чланова, међу којима 124 штедниона са 82682 члана, и 26,649.688 група, уложака). Промет свију задруга износио је 82,161.600 круна. ;

___ Услед такозваног ревизијског закона од године 1908, настала је потреба да се промену и правила и фирма Господарског Савеза. Обоје је било закључено на изванредној главној скупштини (10. децембра 1908), тако да, од 1904 даље ради Задружни Савез У Љубљани већ као ревизијска.