Nova Evropa

и да ће остати, најважнијом господарском граном нашег привредног живота. Од свих шума припада 85,66% приватницима, и то поименце малим поседницима. Од остатка припада 5,40% шума бившим фидој-

-комисима, 5% верским закладама и црквама, а на државу долази само

0,26%, на опћине 0,25%, и на покрајину и окружја 0,8%. Од шума је 38—40% покривено црногорицом, а 84% је лиснате шуме, док је остало помешано. Добра половица шума искоришћује се изборном сечом. Годишњи приход од шума дени се на 2 милијона кубичних метара, од чега. отпада један милијон кубичних мстара на дрво у техничке сврхе, а остало на дрво за гориво. Индустрија дрва је у Словенији добро развијена: године 1922, било је у погопу 94 парних пилана, 18 пилана с електричним погоном, 19 пилана на водне турбине. и 1856 обичних пшлана на воду. У тим пиланама ради 165 целих јармова, и 2.000 обичних јармова, са 8.980 пила. Даље има 1.040 циркуларних пила, од њих 50 двоструких у погону. Сем наведених пилана треба још навести пеке веће индустријске направе с моторним погоном; за израђивање паркета 8, сандука 8, чаброва из мохог дрва 4, покућства 21, покућства из савијеног дрва 6, постоларских калупа, 8, дрвених чавлића за ципеле 8, тесарских продуката 7. Има, даље, једна творпипа за прерађивање дрва, за картон 7, пет творница танина, за импрегпирање дрва 1, за дестилацију уља од оморике 2, итд. Главно тржиште за дрво из Словепије је одавна Италија. а промет иде углавном преко Трста. У последње се време почињу златне количине извозити и у Француску ин Шпанију, док извоз у Египат, Малу Азију, те на Левант и у Грчку, ради несређених политичких прилика, још није могућ. Извоз спречава нарочито помањкање вагопа, те оскудица властитих лука. Од преврата наовамо је дрвена индустрија у Словенији знатно напредовала; већипа се подузећа проширило, технички модернизовало, и специјализовало за израду нових типова дрвених продуката и за фину индустрију. Промет са источним крајсвима наше државе могућ је само сплавовима по Савињи, Сави, и Драви, али дуго лежање дрва у води делује врло штетно на квалитет робе. А промет жељезницом управо је немогућ, — роба путује по целе месеце! Упаточ огромпим залихама не може словепачка ипдустрија. дрва отпремати дрво за градњу у Београд, где би лако получила двоструке депе, јер је већ месецима сваки транзит преко Загреба, Сиска, и Карловца, за постаје па истоку затворен:

Индустрија је у Словепији депентрализована дуж пеле жељезничке мреже. Скопо да нема постаје где се не би налазило помеко индустријско подузеће. Та је околпост утолико повољпа, што је опскрба ипдустријских колонија ближе околипе на тај начин олакшапа, а и зато што бројти сељачки пролетаријат налази тако у близини својих домова зарадо. Веће индустријске колопије налазе се у трбовљанској котлини (Вагорју, Трбовљу, и Храстнику), затим у Јесеницама, и у Марибору (жољезничке радионице), Тржићу, и у Домжалима.

Од монтанистичких погона најважпији су угљенокопи за смеђи угљен, којих је било, године 1021. 85 у поготу. Запослепо је било 12.000 радника, а извадили су свега 12,940.241 а смеђега угљепа, у вредпостн од 587 милијопа крупа, рачунајући просечто са 45,87 круна за 1 а код самог рова. Од те продуциране количине било је 1,422.888 а лигнита. Највећи су