Nova Evropa

Ponavljamo dakle što.smo dosad stalno isticali i naglašavali u našim člancima: da je naš momenfani najglavniji privredni problem stabilizacija dinara, pod kojom razumemo dve stvari: prvo, da naš kurs dublje ne pada; i drugo, da se spreče one dnevne oscilacije kursa. U tom se sastoji ceo problem; a do raznih administrativnih mera u tom cilju ništa ne držimo, pa ih prema tome i ne uzimamo u obzir, niti ćemo se na njima više zadržavati,

Daljnji pad dinara moći ćemo sigurno sprečiti tek onda kad naša platežna bilanca postane aktivna, tojest ako naše celokupne obaveze prema inozemstvu budu manje nego li platežne obaveze inozemstva prema nama. Dok je naša platežna bilanca pasivna, taj se pasivum mora, u oskudici drugih sredstava, da pokriva čisto eksportom naših novčanica ili dinarskih potraživanja, a logično je, i ekonomski sasvim opravdano, da će inozemstvo, dok je više naših platežnih sredstava u njegovoj vlasti, tim platežnim sredstvima davati sve to manju vrednost., Ako je pak naša situacija takova, da smo prisiljeni bacati u inozemstvo sve veće količine naših platežnih sredstava, jasno je da će inozemstvo preuzimati ove nove kvantitete tek uz znatno niže kurseve, Prema tome: čitav problem leži u tome: koliko smo mi, odnosno naša privreda, u stanju da za relativno kratko vreme uspostavimo aktivnost naše platežne bilance, — Mere koje mi u tom podledu možemo da preduzmemo, neke su od efekta neke bez efekta, Naprimer, na doznake naših iseljenika, koje inače reprezentiraju znatan aktivum u našoj općoj platežnoj bilanci, ne možemo skoro nikako da utičemo, Jer to, koliko će naša privreda da dobija dolara od naših iseljenika, ne zavisi o nama u domovini ni najmanje; to zavisi lih o broju naših iseljenika i njihovoj zasluzi, kao i o privrednim prilikama u obim Amerikama: ako su tamo prilike povoljne, priticaj dolara biće znatniji, da kod nastupa kakve krize opet oslabi, Sa druge strane, na sastav trgovinske bilance može u znatnoj meri da utiče država, Favoriziranje uvoza ili izvoza, već prema tomu kakvu је orijentaciju preuzela sama država u tom pitanju, može u znafnoj meri da vrši uticaj na visinu izvoza odnosno uvoza: što je jači eksport a slabiji import, tim je, naravno, povoljnija naša trgovinska a time i naša platežna bilanca, Medjutim, po našem skromnom mišljenju, promena u našoj trgovinskoj politici morala bi biti radikalna i bezobzirna, jer Je baš trgovinska politika jedno od glavnih područja koja bi imala uticati na sredjenje našeg valutno# položaja. Svesni težine i opasnosti naše situacije, mi se ne ustručavamo fražiti najradikalnije

mere na ovom području, ma one na prvi pogled izgledale drastične i bile nepopularne,

Prvi bi naš zahtev bio, u tom pravcu, ukidanje svih izvoznih carina, budući da su baš ove redovno imale posledicom smetanje i onemogućivanje našeg eksporta, Da bi morale otpasti i sve dosadanje zabrane izvoza razume se po sebi, Tek ako eksportiramo sve što smo u stanju da eksportiramo, pa čak, rekli bismo, i jedan deo onoga što prelazi našu momentanu snagu, bićemo u mogućnosti da s protuvrednošću izvezene robe platimo nesamo čitav

159