Nova Evropa

Ири НИ

превари нико. Много је опаснија ствар код обмане и код рођене лажи, Јер далеки су, дуги, и завијени путеви и стазе племенских хистерија и осталих неморалних, граничних душевно-духовних струја. Процес нашег развоја, нашег очишћења, нашег стварања. фундамента југословенске културе и цивилизације, биће зато тежак, биће спор, и биће дуготрајан. Колико ми још далеко н дубоко ходамо по прошлости, и у лицу наших првих и највећих људи! А где је оно Оловенство куд морамо да одемо ако ће југословенство уопће добити смисла, и права на опстанак. И где тек човечанство! JIE

Фашизам у Баварској.

Прошло је већ три месеца од дана када је један екстреман нацијоналиста, са традицијом још екстремнијег социјалисте, ушао на челу прпих легија у Рим, и, са КБиринала, уз звуке легијских труба, прокламовао победу талијанског фашизма. Бенито Мусолини, ковача син из некада црвене Ромање, наругао се модерној демократији, насмејао свим парламентарним узусима, и на најкраћи начин дошао је до министарских фотеља. Као свршетком Рата Данунцијо, тако је и он сада постао јунак наших дана и предмет општег разговора у европској јавности. Свет, који је био већ сит фашистичких парада, хтео је да види н реализацију магловитих принципа на којима је заснован читав један покрет. Јер одиста, Бенито Мусолини засновао је читав један покрет, и дао му класичну форму, створио легије присташа и питомаца у црним кошуљама, и добио звучпу титулу »дисе зиргето«, Као такав постао је министар председник, и талијански фашизам ушао је у нову фазу.

Италија, колевка мафије, постала је колевком »фашивма. Као формиран покрет, фашизам у Италији значи необично интересантну и веома карахтеристичну појаву, коју нам је пружио; најновији развитак европских прилика. То није само политички покрет; он има у себи економских и социјалних момената, Има, осим тога, и једну јаку струју за моралним преображајом, за етичком обновом: има код његових представника чак и идеализма и склоности ка мистицизму. Уопште, романтизам је једна од битних карактерних црта фашистичких идеолога и вођа у Италији,

Међутим, без обзира на све то, фашизам је један скроз наскроз реакцијонаран покрет. Он је отворено противу социјализма и отворено противу модерне демократије. Велике човечанске идеје једног Мацинија или Гарибалдија нису могле претрпети већи пораз и страшнији опорек пего нашавши таква, реакцијонарног апостола као што је то талијански фалпизам. Револуцијонаран, фашизам је у ствари певудо-револуцијонаран: своја, ревакцијонарна начела он хоће да оствари револуцијонарним путем, револуцијонарним методама, борбе. Он је очајан трзај прошлости, и свега, онога што је историјском неминовношћу осуђено на смрт, и као такав фашизам је у основи један анахронизам, који не доноси ништа велико, и не рађа ништа, ново. Он не би могао никада узети толике размере, н пустити толико корена, ma се Европа не налази у једној великој, да тако кажемо, интегралпој кризи. Рат са својим последицама пореметно је социјалне и еко-

140