Nova Evropa

је у Баварској незнатна, — у Минхену су била само два крупнија предузећа, и радништво је потицало махом са села, тако да није било оно што је пролетаријат у специфично индустријским областима Рура или Вестфалије. Пролетер по своме класном положају, то баварско радништво (бар онај његов део са, села) није било и пролетер својим погледима, и идејама, јер није одрасло у пролетерској идеологији. Ради тога, оно је било приступачно запаљивим фразама и анархистичким идејама нацијонализма, У том је погледу необично важну улогу играо један нарочити друштвени ред, — уметнички кругови: сликари, песници, литерати, глумци, »бохеми«. У северном делу Минхена, у његову познатом Швабингу, никла, је читава, уметничка, колонија и образован прави уметнички пролетаријат. Главне личности баварске револуције (Курт Ајзнер, Густав Ландауер, Ернест Толер) потицали су из тих уметничких кругова, имали нарочит смисао за, поетске украсе, за бурне поклике и громке речи, а неки од њих били су и поклоници анархистичких идеала. Њихов утицај на минхенску гомилу био је веома, јак за све време оних нервозних дана, које је проживљавала Баварска, Република, и њихова, улога у оним догађајима. сасвим је безразложно потцењивана,. Није дакле чудо што тај ред и данас игра своју стару традицијоналну улогу. Оклон директној акцији, присталица. најрадикалнијих струја, несамо у уметности него и у друштву и у политици, веран својој традицији политичких глумаца и букача, тај бохемски ред у Минхену природно се данас нашао у редовима, надијоналног социјализма. Поред псинхолошког момента који их привлачи, надијонални социјализам ставља У изглед тим литерарним луталицама, и знатне материјалне користи, те, кад су се већ нашли под реакпијонарном заставом надијоналног социјализма, многи од тих политичких футуриста, и литерарних екстремиста постали су страсни проповедници једне скроз мрачњачке и стерилне идеје. Тако је онај исти Швабинг, који је за време баварске револуције био скоро кордељијерски кварт побуњеног Минхена, обогатио надијонални социјализам још једним новим парадоксом.

На тај начин, све у свему, сви потребни услови-за, један баварски фашизам били су дати. Док је за револуцију долазно у обзир више као непријатељ, баварски сељак долази у обзир за надијонални социјализам само као савезник. Непролетерски део минхенскога пролетаријата, под сугестијом фашистичких демагога, може у отсудном тренутку да повуче за собом и онај део својих класних другова који је још увек остао веран старим социјалним идеалима. Индустријски магнати каваљврски отварају освоје касе надијоналном социјализму, који ропски служи њиховим интересима, слаби политичке противнике, и уноси пометњу у радничко редове. А Немачка, Република2 Она је у Баварској свучена на ниво обичне карикатуре, очајно немоћна, према, свим овим ровењима, која подривају њене темеље.

Тако се развија. баварски фашизам, иде све даље, и, можда, није далеко дан кад ћемо сви ми бити сведоци његове провале, која може да буде јача и катастрофалнија од оног Капова Пуча у Берлину 1920 године.

М. Ђорђевић.

145