Nova Evropa

вости, он кореспондира са страним кабинетима речником н тоном који не конвенирају више ни за Балкан.

5

(амо прелазно доба и растројено стање у пржави могу да издигну на висине одакле се управља човека способности др. Момчила Нинчића. И као политичар и као дипломат, он нема ни једне особине која би му послужила обележјем и која би га издвојила од гомиле истих таквих какав је и сам. М. Нинчић је без темперамента, без господства, без културе. Он представља. једну снагу без правца и без поуздања. Његов спољни изглед одаје сировост, његов духовни склоп осредњост. Пун завизти према такмацима и пун мржње према интелектуалцима од вредности, одгајен у партизанској атмосфери, он политичког противника, сматра непријатељем. Тај дух уноси и у дипломадцију. (Све што није Србин и радикал свирепо се потискује. Поред свих напора, тешко ће се еманциповати јер му не достаје замош-ууге. Добар дипломат треба да има: учености, пронипљивости, дискреције, укуса, такта; и врх свега, тачно познавање иностранства. Узалуд ћете те одлике тражити код Нинчића. Све је у њему танко и оскудно. И зато је промашио у свему чега се прихватио. Полумере, компромиси без сврхе, застајање на по пута, отсуство сналажења, У ситуадију, карактеришу цео његов рад.

Али М. Нинчић има ипак једну изразиту особину, коју не може сакрити и која доминира његовим бићем: сујету. Сујета избија из сваког његова, покрета и из сваке његове речи. На радикалном збору у Војводина, недавно, држи овакав говор: »Лојд Џорџ ми је рекао да у Енглеској има преко два милијона, беспосличара«; »гроф Банфи посетио ме је у Женеви«; »Отамболијски је молио да га примим«; »Веницелос ме обишао у хотелу«; »Бенеш је свратио до мене у Лозану«; »ја и Г. Пашић смо сагласни у питањима спољне политике«.... Зар се из ових разметљивих фраза не види да је таштина централна снага, Дра. Нинчића% Он је сав блажен кад се ослови »Екселенцијом«, и када јавност бележи његове састанке с евролским државницима. Он у томе види несамо доказ ва, своју популарност већ и јемство за своју вредност. Он је један изврстан пример како се све може постићи код нас просечном спремом, закулисном радњом, и необузданом амбицијом. Уједно и најбољи сведок декаденције Радикалне Странке, која је за његово име везивала најлепше наде.

Тешко земљи ако рачуна на М. Нинчића, да је извуче из вртлога, у који су је бациле унутрашњи каос и спољни догађаји. Људи који су га довели на деликатан положај Министра Иностраних Дела, учинили су велики. грех према домовини и држави. Ако у то још сумњају, скора. будућност ће их уверити.

Simplicius.

185