Nova Evropa

потреба. Продукција уља н рнбарења, са друге стране, покривале су оне нздатке који су заостајали иза прихода од виноградарства. Извозом дакле вина, уља, н рибе, био је наш приморац увек у стању де заслужи доста, па да импортира потребне количине живежних намирница, те колонијалих и индустријалних продуката. С друге стране, управо из ових крајева. избивало је стално на хиљаде и хиљаде најбоље радне снаге, поглавито у обим Америкама; пошиљкама тих исељеника, или оним што су они доносили са собом при повратку у домовину, приморски крајеви добијали су могућност да потпуно подмире евентуални дефицит у својој ужој биланци. Дапаче, може се са сигурношћу тврдити, да је до пред Рат наш приморац, у већини случајева, далеко боље живео него велики део нашег сељаштва по другим покрајинама.

Делом теком Рата, а поготово после њега, економска се ситуација. наших приморских крајева из темеља и изненадно мења на горе, и го знатно на горе. Винова лоза, тај главни продукт нашег Приморја, преживљује у то доба двоструку кризу. Прва, је криза: филоксера, која. је већ пре неких двадесет година харала северне крајеве Приморја, за. време Рата, и у ово задње пар година, раширила, се је нагло по средњој Далмацији; а како је за време Рата читава мушка радна, снага стајала, под пушком, наравно је да није било никог ко би се на време постарао да се уништени виногради обнове, или да се уреде нова земљишта за нове винограде. У средњој Далмацији, дакле управо на нашем главном продукцијоном подручју винове лозе, има предела. који су до пред пар го дина. експортирали у Трет и Ријеку по неколико хиљада. хектолитара, вина а који сада. за властиту потребу морају да увозе знатне количине вина. Обнова уништених винограда изискује доста времена, H уједно знатне новчане издалке, па је природно да би оважа перијода, регенерације виноградарства и у нормално доба значила. пасивум и знатну кризу за дотично подручје.

Друга криза, коју истодобно преживљује виноградарство нашег Приморја, има се приписати политичким утицајима насталим но свршетку Светског Рата, Цене вину, том главном продукту Приморја, нису у најзадње доба ишле паралелно са ценама других артикала, специјално са ценама разних животних намирница. Док су се ове последње у "задње две три године дизале рапидно у вис, цене вину остале су углавном исте, уколико у најзадње доба не показују чак и тенденцу на ниже, Док дакле налп приморад за подмирење разних својих издатака, поглавито живежних намирница, мора да чини све веће издатке, његови приходи од винограг дарства номинално остају исти, а у ствари рапидно падају, јер се потребна радна, снага. мора све скупље да плаћа. А како је у неким крајевима, услед филоксере, и сам нормални приход од винове лозе децимиран, уколико местимице није и тотално уништен, посве је разумљиво, да су ти наши крајеви запали у једну тешку привредну кризу. Пре Рата је са једним хектолитром вина био наш приморад увек у положају да купи 100 килограма. брашна; данас, за исту количину брашна, потребна, су два хектолитра. вина. У овом несразмеру између цене вину и цене других артикала. које конзумира приморац лежи тежиште тешке кризе у којој се данас налазе наши приморски крајеви. Да криза буде још већа, моментано влада.

187