Nova Evropa

vreme neki od priredjivača Zagrebačkog Kongresa uveliko nasta-

vili bili pregovore sa članovima Hrvatske Zajednice, — a poslanik Andjelić je, u svoje ime ali od strane G, Davidovića, pregovarao i за G. Radićem, — te je već došlo bilo do nekih izjava o zajedni-

čkom istupu protivu radikala i desnog krila demokrata, odnosno o odlasku Hrvatskoga Bloka u Beograd. Možda je to ponukalo jednog od deledata Akcijonog Odbora da uverava, kako »naša akcija nikad nije bolje stajala«, jer je sad sav ulog stavljen na kartu »Radić u Beograd«, od čijeg se zgoditka očekivao pad režima i dolazak na vladu udružene opozicije, — Tada su predstavnici naše drupe, osim G. Dra. Smodlake, iskazali mišljenje, da se odstupilo od puta kojim se pošlo i od odluka i namera Kongresa, te su izjavili da »Nova Evropa« neće uzimati dalje učešća u ovoj akciji,

U to doba bio je, po našem uverenju, uglavnom već ufrošen, da ne kažemo upropašten, onaj kapital koji se dobio samim Kongresom : propuštanjem psihološkog momenta i oklevanjem da se stvori nešto vlastitom snagom, mesto uzdanja u negativne sile i prepuštanja inicijative elementima koji su, stojeći u organizovanoj političkoj borbi, već dokazali bili da joj nisu u stanju dati nov pravac i novu orijentaciju, Od samog početka bilo je fatalno, da su tehničkom stranom akcije rukovodili demokratski disidenti u Zagrebu i demokratski levičari u Beogradu, koji su načinili sve ovisnim od raspleta sukoba, odnosno od rascepa, u Demokratskoj Stranci, Njihov je interes bio, prirodno, usredsredjen u toj tačci, dok smo mi naravno Demokratsku Stranku smatrali onim što je, tojest jednom od režimskih stranaka, koju treba da napuste oni koji traže novu političku orijentaciju, suprotnu režimskoj. Ali mi, nažalost, nismo imali dovoljno uticaja na sve te razgovore i pregovore posle Kongresa, te smo ispali kao neki levičari u okviru akcije, dok je nismo morali i sasvim napustiti,

Jedan od glavnih razloga, da je uticaj »Nove Evrope« na alciju posle Kongresa oslabio, ležao je u tome što smo vodjstvo naše grupe poverili bili G. Dru, J. Smodlaki, koji ga se doduše prihvatio, ali ga — kako smo se ubrzo uverili — 3nije shvatio doslovno, nego više uzgred, pa nas je, smafrajući nas više ideolozima i teoretskim propagatorima dobrih ideja, kad je došlo do praktičnih zaključaka, ostavio postrani a sim pošao radije s prolesijonalnim političarima. 12 lojalnosti prema Dru, Smodlaki — čije intelektualne sposobnosti i političku prošlost, i nadasve čije poštenje kao čoveka i političara. visoko cenimo — uzdržavali smo se od oštrije opozicije, i nehoteći da ga dezavujišemo ćutali smo u javnosti iako nam je bilo jasno da put kojim se išlo ne vodi k cilju, Profesijonalna politika opet nas je pobedila — nas lično; u stvari, ono što se danas dešava najbolje pokazuje ko je imao pravo, i kako ćemo prolaziti, 1 mili cela zemlja, dogod bude pobedjivala profesijonalna politika, Mi nismo ni ulazili u politiku, da bismo sutra postali ministrima, te stoga i ovaj naš lični neuspeh znači za »Novu Evropu« samo jedno

176