Nova Evropa

публику били опколили жељезним обручем. Осми партајски конгрес, који се је састао у марту 1919, довршио је организацију КПР (Б), те је решавао нарочито хитна питања, револуцијоно-војничке организације, и даље одношај према сељаштву. На том је конгресу било заступљено 818.766 чланова. Грађански се је рат у години 1919 необично заоштрио, те су и партија, и државна власт морали учинити крајњи напор да одбију непријатељске наладаје.

Девети партајски конгрес састао се након сјајних победа на фронту. У поздравном своме говору рекао је Љењин, да се сада може приступити мирније и са самопоуздањем актуелним задацима економске обнове, и изградње државе. У најтеже време грађанских ратова повисио се био број нартијских чланова, на 611.978. Ипак није било могуће, још ни након Деветог Конгреса, повратити се миру, и економском раду, јер је у то дошао рат с Пољском, а било је и потребно што пре уништити Врангела, тако да је извршење економског задатка одгођено још за једну годину. Грађански је рат довршен тек године 1921,

Из многих разлога морала, је бољшевичка, партија и држава, при пролазу на непосредне задатке економске обнове у земљи, која је била исцриљена грађанским ратом, узети за основу ону економску линију коју је следила партија у првој половици 1918, а коју је заменила, с ратним комунизмом само под притиском војничких задатака за заштиту државе. Ова политика била, је, како рекосмо, под именом Нова Економска Политика, (Неп), прихваћена, на, десетом партајском конгресу (у марту 1921), на коме је било заступљено 705.245 чланова. Унаточ неких противности, које су се типале изградње Совјетске Републике и саме партије, и других питања, ипак је и сада остало нетакнуто оно жељезно јединство странке које се годинама, развијало. Тако је у години 1921 извршено поред економске обнове још и уништење бандитизма у земљи. Провођење »Непа« тражило је од странке и од државе нову организацију свих економских органа, сагласно с новим условима рада. Овај је посао свршен у другој половици године 1921. Као резултат делимичне успоставе капитализма, у оквиру совјетског система, опажа се у првим месецима године 1922 живље кретање остатака старе буржујске интелигенције, те се јавља такозвани »идеолошки фронт« (ренесанса буржујске идеологије). У ово време, поред економских питања, много је пажње посвећено такођер и народној просвети.

У шестој години своје егзистенције, а након двадесетих година од првих почетака своје партије, ради Совјетска Влада интензивно на целом низу задатака, који се тичу обнове земље. Снага, совјетске државе, међутим, почива, као и пре, на снази и јединству комунистичке партије, која је задњих година свога развоја довршила ону ствар коју су бољшевички вође започели у ври Оветскога, Рата у Цимервалду и Кинталу: уз учешће и под вођетвом руске бољшевичке, односно комунистичке партије, основана, је Трећа (комунистичка) Интврнацијонала, илити Интернацијонала Комунистичке Партије.

(Извод из званичног извештаја, КИР, штампаног као рукопис у »Импрежор« од 12. марта, 1928.)

395