Nova Evropa
drinskim oblucima polupali prozore, nepogodivši nikoga. U toku tih političkih borbi, moj otac je dopadao dvaputa zatvora, jedanput zbog rasprostiranja neke antidinastičke brošure, drugi put zbog obične politike. Jedva je moja majka uspela da on postane manje strasno obuzet dinastičkim i političkim svadjama, Tu odvratnost prema krvničkoj političkoj borbi prenosila je i na decu. Izdvajala me je od sviju i svakoga, Ja sam svakoga trenutka osećao ljubav i lebdenje majčino nadamnom, Ona se instinktivno trudila da na mene prenese sve što je u sebi imala najbolje, Mislim da je ljubav koju dete oseti od majke, isto kao i njen bol, tuča, čežnja, vedro ili sumorno raspoloženje, da su to duboke klice iz kojih se docnije razvija psihički čovek, U mnoбип teškim prilikama života, takav čovek pomišlja nato kako bi mu majka savetovala da se ponaša,
Budući da moja majka nije bila govorljiva, ja od nje nisam naučio narodnih umotvorina, ili malo; već od tetka Petre, koja je znala napamet priče Vukovih zbiraka, znala i držala običaje, poznavala mnoge narodne lekove, pratila šta se dogadja; usled toga smo je docnije nazivali »književnikom«, Moja majka nije pokazivala mnogo odlučnosti; ali kao da je svu svoju sposobnost za odlučnost usredsredila u planu da me »da na nauke«, jer je vrlo cenila nauku ili »učevnost«, kako se onda u Loznici govorilo, Rešila se bila da nato žrtvuje i ostatak svoga imanja, Bez te njene želje i Jake volje mučno bih otišao dalje iz Loznice, gde je postojala samo dvorazredna gimnazija. Ne mogu s pouzdanošću tvrditi, otkuda mojoj nepismenoj majci to neobično poštovanje nauke i učenih ljudi. Možda Je to ostatak naše stare civilizacije, koja se i u tom obliku, kao trag, sačuvala u patrijarhalnom društvu, naročito u blizini manastira. Na primedbu oca i ostalih srodnika, da je više školovanje deteta nemogućno izdržati, ona je боуоrila da »treba početi, a dalje će Bog pomoći«, Kad bih se vraćao o raspustu kući iz Šapca, docnije iz Beograda, majka je oko mene stvarala tišinu, ugodnost, gotovo neku vrstu neprikosnovenosti. Osim nje, niko nije smeo ući u sobu u kojoj sam čitao, Ako je neko od srodnika došao, ona bi ga razgovorom zabavljala, sve dok ja ne bih sam izašao, Niko ne može kao majka da izazove vrline i razvije samopouzdanje kod svoga sina. Bezbrojne me veze i sad vezuju sa majkom, koje više osećam nego što ih mogu izraziti, Od nje sam dobio težnju za boljim i istinitim, i poznatu patrijarhalnu pristojnost. Ona me je inspirisala dubokim iako neodredjenim težnjama za najvišim idealima.
Stalna i duboka srodnička ljubav vezivala je moga oca i majku za Peru Avramovića, moga ujaka iz sela Korenite, nešto starijeg od moje majke, Dok sam učio gimnaziju u Šapcu i Beogradu, često sam preko raspusta išao k njemu u Korenitu, s njime u društvu putovao po Jadru, i nesumnjivo sam od njega, i prilikom putovanja s njim, najpre počeo poznavati narod i seljački život, Mnogo docnije, kad sam se orijentisao prema etnografskim studijama, polazio sam od tih skoro podsvesnih utisaka koji su se u meni sabrali u Jadru, To je ostao kamen temeljac i pošto sam video ceo naš narod i druge na-
26