Nova Evropa

stori s mora, vešto operišu i vojnim aparatom; nekako uvek uoči izbora »otpočinje u Južnoj Srbiji življa akcija maćedonstvujuščih«, i da bi je suzbili radikali traže saradnju vojske. Pravilo je, da se šalju, u vreme izbora, čete vojnika koji, prema ukazivanju radikalske policije, vrše najveće svireposti baš u onim hrišćanskim mestima Која radikale najviše mrze. lI onda, zar je čudo što je, naprimer, Negotin na Vardaru, prilikom ovih opštinskih izbora, postao »radikalskom« opštinom? ,.,,

Imajući u rukama sva agrarna povereništva u Južnoj Srbiji, samim tim radikali imaju u svojim rukama i ekonomski život Turaka, koji postaju njihovi verni i odani saveznici, Osamdeset Turaka, 1914 godine, od suda u Kavadaru osudjeno je in contumafiam па smrt, zbog ubistava, razbojništva, i drugih zločina, Svi su se oni vratili a Južnu Srbiju, i svi su u slobodi, — svi su »najvatreniji« radikali. Uz to, radikali su stvorili Džemijet, neosporno nacijonalnu (ne političku) tursku organizaciju, sa kojom žive u velikoj ljubavi, Koordinirani sa muslimanima, radikali su dobili odnosno »pobedili« u svima mestima бде зи Turci u većini, pa tako i u Kavadaru, Ali zar tako nije moralo biti, kad hrišćanskog kandidata, neradikala, tri puta zovu u načelstvo i prete mu sa 20 godina robije, samo ako bude izabran za predsednika, Pošten i ispravan, ali čovek kome je »duša mila«, ovaj nesrećni kandidat morao je da agituje protiv sebe sama, iako je imao izgleda na siguram uspeh. 1 kad se 75% hrišćana uzdržalo od glasanja, Turci-radikali su »pobedili«, naravno ,., Ali ima još gore.

Da bi stvorili pristalice svoje stranke, radikalski ministri zloupotrebljuju prerogative krune, zapovedaju svojim potčinjenim огdanima da ne izvršuju izvršne presude suda, — vrše akt pomilovanja nad osudjenima, mada pomilovati može samo kralj. Tako, naprimer, izvršnom presudom Kavadarskog Prvostepenog Suda od 12, IV, 1923 (Br, 4721,), osudjen je Rifat Devrijević, kmet sela Marene, da vrati samovlasno zauzetu zemlju — livadu Lenki ud, Martinović, iz Kavadara. Ministar Umutrašnjih Dela, M. Vujičić, telegramima od 27, i 28. aprila tekuće godine (Br, 11166, i 11201.) zabranjuje 5уоjim organima da presudu izvrše, i naredjuje ponovno isledjenje, Posle ovog cezarskog naredjenja, svi su Turci iz Marene {muslimansko selo), sa svojim vodjom Rifatom na čelu, postali asli-radikali,.. Po Ustavu (čl, 50,), izvršnost jedne presude može da suspenduje samo šef izvršne vlasti, kralj. Po zakonu {S 340. K, S, P,.), ponovno isledjenje može se otpočeti, ili na zahtev osudjenoga, ili po nalogu kralja. Znači, da je ministar Vujičić ovim telegramima pogazio Ustav i povredio zakon, i u osećanju suverene neodgBovornosti, zaštićen nevidljivom silom, načinio se kraljem u državi, Otuda, narod u Južnoj Srbiji počinje da veruje, da je jugoslovenski kralj radikal, i, ustraje li ovako i dalje, mržnja na radikale prećiće i na samoga kralja,

Ministar Vujičić, eto, učinio je krivicu, predvidjenu članom 2, t., 6. Zakona o Ministarskoj Odgovornosti, Po ovome zakonu, za ovo delo on može biti optužen ili od strane kralja ili od Skupštine. Od strane Skupštine on neće biti optužen, jer da bi ga Skupština stavila pod

397