Nova Evropa
od demokRrata-levičara nije umeo tako jasno да formuliše kao on? Ili time, što je G. Radić otišao u London, te sad Hrvatska Zajednica pokušava da podigne i uspostavi autoritet gradjanskih elemenata, i da, s pomoću koncepcije G. Trumbića, »složi većinu hrvatske inteligencije i seljaštva na jednom programu i uz jedinu тобиси роб Ки« [»Obzor« od 9. октођга)7... Зрого загтеуа уоја za akcijom u tih »lenjih rodoljuba« {reč je Čaadajevljeva), i G. Pašić i drugovi trebalo bi da stvore sebi ovake protivnike, kad ih ne bi već bilo,
Mi smo odmah nakon Kongresa {vidi »Novu Evropu« VI, 116118) izjavili svoje nezadovoljstvo s ovakim oklevanjem, a nabrzo smo se odvojili od ostalih priredjivača Kongresa, i javno se ogradili od učešća u onom, po našem mišljenju, potpuno pogrešnom vodjenju započete akcije (»Nova Evropa« VII, 171—177), koja je uostalom polako i sama zaspala, — ugušila se u svom sazrevamju. To je bilo tamo oko skupštinskih izbora. ·
Od toga se doba baš ništa nije desilo u pravcu koji bi opravdavao, više nego pre toda, novo političko grupisanje, stvaranje jedne nove jugoslovenske stranke. Naprotiv. Sve se razvijalo u smeru koji je imperativno tražio da se opozicija dalje ne cepa, već da se, pred opštom potrebom i opasnošću za celinu, koncentriše kolikosod može, puštajući s vida svoja krajnja načelna stanovišta. Radikalski zmaj, koji, pod lozinkom Velikoga Srpstva, raste iz dana u dan, izazivaјис! пастјопајпе зерагантте па sve strane, te dajući maha trabunjanju o »amputaciji« i »federaciji«, morao bi približiti sve јибоslovenske državotvormme stranke jednu drugoj, u interesu odbrane države; dok, isto tako, radnički fromt {radnici i zemljoradnici), sa klasnim obeležjem, nikad nije imao više razloga da stegne svoje "edove, i da jedinstven istupa nasuprot agresivnom kapitalizmu i nečuvenoj korupciji režimlija-eksploatatora, Zemljoradnicima, koji su jedini mogli srušiti radikale na izborima, najbolje su pokazali baš геzultati izbora, kako unutrašnja irvenja ubitačno dejstvuju na Jednu mladu stranku, makoliko da je plodno polje za nju u narodu. A da se demokrati-desničari u opoziciji, kad treba samo govoriti, mnošo lakše daju snositi nego na vladi, gde treba i raditi, niko nije pokazao bolje nego G. Svetozar Pribićević svojim poslednjim govorom u Skupštini, To doista nije čas za slabljenje državotvorne opozicije stvaranjem neke nove jugoslovenske stranke.
Ali sve kad bi i bio momenat dobro izabran, i teren pogojan za inaugurisanje move jugoslovenske političke orijentacije, šta bi imalo da odluči, da li da joj se čovek priključi i pristane uz nju? Principi? — Ne sadrži li i socijalistički, i zemljoradnički, i demokratski, pa čak i radikalski, program načela koja bi svako od nas mogao potpisati i usvojit:? Ne bi li se i u okviru Vidovdanskog moa sa svim njegovim manama i medostacima, dalo pristojno živeti u O slaviji, kad bi se uopšte poštovao ustav i zakon? Mogu | зе radi M: i njihov režim, tući principima i ustavima? ... Blažen ko PO, 4 smo daleko od toga, Metode se traže, i ljudi, — ljudi koji Ала đarancije, da će s uspehom pobijati radikale, i da, kad i ako dodju ·
378