Nova Evropa

jima, Upravo, odgovorio je jedino Srnao, kroz pero svoga glavnog sekretara, i to negativno, sa čudnom motivacijom: »Glavni Odbor S. N. O. rešio je na svojoj sednici, da ne primi vaš poziv, pošto je u istom cilju pozvan ođd Središnog Odbora Narodne Одђгапе, — Гл. Секретар С. Живадиновић. 5. ТХ 1923«, A Narodnoj Obrani odgovoriće, verovatno, logični G. S. Živadinović, da poziv ne prima »pošto je u istom cilju pozvan od Ferijalnog Saveza«, — i sve će biti u redu. — Sastanak, koji je imao da donese stišavanje najgorih instikata, koji su se razbuktali u grudima jednog dela omladine, nije se prema tome mogao održati, te se nije ni održao, i pored sve predusretljivosti koju su za tu svrhu pokazali Njegova Svetost Patrijarh Dimitrije i G. Ministar za Socijalnu Politiku,

-

Ko je kriv za ovakav neuspeh? Da li samo loša logika gospode Slavnih sekretara? Kriva je, držimo, dobrim delom i naža javnost, pa i same državne vlasti, koje uvek daju miroljubive platonske izjave o omladini, a nikad je na delu neće da pomognu kako se to obećava na jeziku. Moramo odmah reći, da je držanje uglednijih prestoničkih listova u ovom pogledu bilo besprikorno. Iz Zagreba je »Obzor« pisao predsedništvu FP. S.: »Redakcija Obzora veseli se vašoj inicijativi, i skrajnje je već vrijeme, da omladina posveti svoje sile ljepšim problemima, nego li su ulično razračunavanje batinama i revolverima, Našoj redakciji biti će osobito milo, da Vaša konferenca bude imala uspjeha i nastojati će da svrati pažnju svojih čitalaca na toli važan dogadjaj u redovima naše omladine«. Medjutim, beogradslci »Balkan«, zvanični organ S. N. O., činio je sve da diskredituje i taj sastanak i sam Ferijalni Savez. U jednom ružnom članku, on je predstavio kako su se F, S, i Narodna Odbrana »dali na posao da spasavaju Orjunu i da joj zaglibljena kola izvuku iz blata«; tvrdio je još, da se u F, S. upotrebljava sam o latinica (što nije tačno!), i da se prezire »srpski narod.... ali dižu od Srba prilozi i pare« — što je još manje tačno, jer je F, S, isto onoliko srpski koliko i hrvatski i slovenački, i uopšte ne vodi nikakvu politiku.

Šta su medjutim uradile najpozvanije državne vlasti? Na molbu Saveza, koji je tražio novčanu potporu od Ministarstva Unutrašnjih Dela, odgovara se da »nema kredita«, — i to posle svih onih zvučnih izjava Gospodina Ministra novinarima, u kojima se jadikuje što je omladina razjedinjena i što se krvi neštedice, I ovom prilikom dala se omladini mogućnost da utvrdi: da su, pored prosvete, crkva i vojska najpouzdaniji stubovi našeg jedinstva, i da bi bez njih, pored ovakovih režima kakve mi imamo, države nestalo odavno. Jer i država i vlasti državne nadju pare za muslimanske begove kadgod zatreba; nadju pare za »Gajret«, Kome pomoć treba dati, ali kome tu pomoć vlada daje netoliko što je on jedna korisna ustanova koliko da napakosti Spahu; ima para i za hrvatstvujušču »Hrvatsku Ženu«; — ali nema za ustanove koje se trude da sadašnjicu učine manje krvavom a sutrašnje zore radosnijim. I nije onda čudo

408