Nova Evropa

kuloze, i to samo na kravama simentalske pasmme, koje su za rasPlod svojevremeno uvezene bile u Srbiju,

Austrija je zabranila i pre nekoliko meseca UVOZ konja iz čilave naše države, navodno radi toga što je bila unesena sakagija jednim našim iransportom konja. U ovom je slučaju postupak Austrije s veterinarskog gledišta sasvim bez temelja, budući da su karakter i infekcijozitet sakagije takovi, da može stručnjak smatrati samo one konje sumnjivim s okuženja koji su bili posredno ili neposredno u dodiru sa sakagljivim konjem. Da Austriju, uostalom, nisu vodili razlozi veterinarske naravi pokazala je i sama fime što je, nasuprot opšte zabrane uvoza, davala ipak specijalne dozvole za uvoz konja iz naše države pojedinim (dakako redovno austrijskim} irgovcima., Austrija je dakle, u ovom slučaju, podmetnula kao razlog veterinarske momente, da bi sačuvala svoje konjodojstvo od strane konkurencije, ili da bi monopolizovala uvoz konja samo svojim trgovcima, ili pak radi zarade na taksama za specijalne dozvole, i tome slično. — Još u septembru prošle godine zabranila je, isto tako, Češkoslovačka uvoz naše stoke, navodno radi unosa ustobolje i šapa, uz napomenu, da zabrana ne važi za stoku namenjenu za klanje, I ova općenita zabrana nije bila obrazložena našim veterinarskim prilikama onda kad je izašla, nego tek na nekoliko meseca kasnije, jer kad je izašla, vladali su u Češkoslovačkoj slinavka i šap u velikom delu zemlje epizoolično, i bili su teške naravi, dočim su u nas bili blage naravi i u mnogo manje srezova, Vrlo je verovatno dakle, da se je zarazila od nas u Češkoslovačku uvezena stoka tek na ondašnjim tržištima {na našim pograničnim veterinarskim stanicama nadjena je još zdravom i nepodozrivom), te se otud širila zaraza, šio su uostalom dokazali i kasnije po našim opštinama provedeni izvidi, koji su dabi negativan rezultat.

Navedeni primeri pokazuju nam, koliko Je štelno za narodno gospodarstvo praviti trgovinske ugovore bez veterinarske konvencije, te kako ove mogu biti od loših posledica ako se ne temelje na principima moderne veterine. Toga radi je potrebno, da su pri sklapanju veterinarskih konvencija prisutni i stručni veterinari, čije mišljenje mora biti merodavno i za ostale delegate. Naravno da naš veterinarski zastupnik može saradjivati s uspehom kod ovakih ибоуота samo onda ako se može pozivati na moderan i jedinstven уејеrinarski zakon, koji važi za čitavu državu, te pokazati stranim delegatima da se kod nas u svima pokrajinama i oblastima provode isti veterinarski propisi, Nažalost, mi dosad takova jedmstvenog zakona još nemamo, nego u svakoj pokrajini važe drugi veterinarski zakoni iz predrainog doba, od kojih mnogi i ne odgovaraju više prilikama naše pretežno agrarne zemlje, iliti sadašnjem stanju veterinarske znanosti. Jednolično provodjenje jednog veterinarskog zakona u čitavoj zemlji, u cilju da se postišnu povoljne veterinarske konvencije, zajamčeno je samo onda ako budu i veterinari svuda s istim akademskim obrazovanjem. Sve države, u koje mi izvozimo stoku, stočne proizvode, i sirovine, imaju velerinare sa visokoškolskom kvalifikacijom, i svaka od tih država smatrala bi nas u tom pogledu inferi-

454