Nova Evropa

макар ти и не имао те накане. А овдје у Америци, сељаци из тих истих крајева. падају на превару као мухе на мед. Зашто — Јер то нису исти сељаци, иако су из истог краја. Ови што дођоше у Америку, ово су пустолова, а они што остадоше код куће оно је сталожен »домаћи« свијет, који нема. смјелости да скаче у непознато. Онај пустоловни нагон, и друго, примјери брзог обогаћења, и, треће, похлепа за таковим обогаћењем, сили неуког налнег, и сваког другог »американца«, да се слијепо подаје свакој превари. И што је могућност преваре већа, ни што преваранта мање позна, тим се лакше подаје. Што је ризик већи, непознатијн, тим је за неуку пустоловну жртву замамнији.

У Америци је свак пустолов, али се пустолови ипак дијеле на. класе, од 1 до 100. Онај који је у класи првој тај је најнеукији, — тих има највише. Ко је у стотој класи, тај је »најваљанији«. Између прве и 100-те класе долазе све варијације оних који »знају«, тојест који експлоатишу, н оних који »He знају«, тојест који се даду експлоатисати. Што се дуље живи, и искуство стиче, то се више учи и прелази из ниже у вишу класу!...

Нема преваре којој се људи у Америци неће домислити да ју ставе у праксу. У граду багу, Јп4., постоји један »санаториј« за »лијечење« сполних болести. »Санаториј« даје посла агентима разних народности. Ови залазе међу неуке раднике, пију и разговарају с њима. Онда ће агент одједном својој жртви: »Шта је теби, по Богу брате« — и завирује му у очи. »А. шта да, ми јез Ништа ми није«. — Али агент зна увјерити жртву да има сифилис, или какову другу болест, и тако је уплаши да је доведе у »санаториј«, гдје га, »лијече« никакови љекари, од никакове болести. То вам је начин којему су се предузетници »санаторија« домислили да праве новаца. Агент хвата добру комисију. У Америци нема предузећа за које се неће наћи агенти. И нико ни за, час не стане и не мисли о том: да ли жртви можда узимље задњи цент, или јој узимље здравље Скрупуле не улазе у »бизнис«.

У Европи постоје читаве бајке, како се у Америци од простог радника. постаје љекар, адвокат, и слично. Истина, је, да у Америци има силесиј», предузетних људи-самоука који дотјеравају до највећих звања. Ниједна земља не пружа прегаопу бољих и бројнијих прилика. да се васпита и од ништа постане нешто. Тим се приликама користе десетци и стотине хиљада. Али је истина и то, да нема земље у којој се више фабрицира, продаје, и купује, диплома, него ли у Америци. Отручњачки је установљено, да у Оједињеним Државама има на. 15.000 љекара који посједују дипломе, практицирају, а који и нису љекари. »Нотара« има у Америци на. десетке хиљада, који у Европи не би могли бити ни најпростији писари. Од нашег народа бити ће у Америци бар десетак »љекара« који једва и писати знају. (Свеједно, они пред своје име мећу »Др.«, и чак оглашују у новинама! Пустоловни нагон сили људе да, се на све дрзну, — to dare all,

Како је у редовном »бизнису«, тако је и у политици, у радничким унијама, у црквама, и, напокон, у каритативним организацијама. Све провејава дух пустоловства, смјелости, »бизниса«. У политици је мало положаја за који кандидат неће у изборној кампањи потрошити више него ли износи плата за читав рок његове службе. Радничке вође често су добро плаћени

508