Nova Evropa

Главна разлика између новчанице (банкноте) и палирнатог новца, састоји се у томе, што је папирни новац у пуном смислу речи новац, тојест признато средство за испуњавање свих новчаних обавеза, док банкнота није друго до репрезентант новца, и то обично металног новца. Банкноте се само у становитим мањим количинама могу употребити за изравнавање новчаних обавеза, будући да и веровнику припада, право да тражи наплату у металном новцу. Исто тако опет поседнику банкноте припада право, да од своје стране тражи од Емисијоне Банке измену ноте у законски металан новац. Осим тога права, измене у метални новац, друга. је главна, карактеристика банкноте, да је њен оптицај унапред тачно регулисан, тојест да су одређене границе преко којих се не може да иде. Чим се обустави измена банкнота за законски металан новац, и чим се банкноти да законска моћ да се с помоћу ње могу регулисати све новчане обавезе; и даље, чим св престане да се границе оптицаја унапред регулишу, — банкнота губи особине једне банкноте, и постаје папирни новад, без обзира да ли је дошла у промет заведена од стране државе, тојест државне установе, илити од стране какве емисијоне банке. Према томе, ми данас и немамо банкнота у правом смислу речи, — читав наш оптицај је папирнат новац, ни то новчанице до 1 динара папиран новад државног издања, а новчанице преко 1 динара папиран новац издања Народне Банке.

Ако је главна карактеристика једне новчанице, да она само врши функцију репрезентанта законског металног новца, онда је први предувет 38, успешно и трајно вршење те функције, да је њен оптицај подвргнут неким ограничењима. Ту наравно имамо разних метода, и на тој се разлици у методу и базира главни део кредитне политике једне емнсијоне банке. Најконзеквентнији је метод (такозвани енглески) који тражи, да све новчанице што долазе у промет морају бити покривене златом, осим какова мањег износа који свој постанак има да захвали давној традицији. Претпоставка, је дакле овде та, да свака поједина новчаница мора имати потпуно покриће у металном новцу. Само у том случају банкнота врши функцију репрезентанта: будући да би, код већих износа, промет са златом био скопчан са извесним потешкоћама, замењује га банкнота; а како ових нема више у промету него што се налази депонирано злата код установе која врши емисију новчаница, те како је тиме измена новчаница у злато увек осигурана, то је и вредност новчанице једнака вредности извесне количине злата, односно металног новца. Други методи (Француска) задовољавају се, да одреде максимум новчаница које Емисијона Банка сме да изда, а да није тачније одређено на који начин, и до којег износа, исте морају бити покривене. Као неки компромис између оба ова екстрема налазимо трећу, такозвану континенталну методу, која одређује, да само један део (редовно :/) издатих новчаница мора имати покриће у злату, дочим остатак има бити покривен ликвидним кредитним паптрима, у првом реду трговачким меницама.

Узроци који су навели разне емисијоне банке, да за покриће својих новчаница, за које иначе постоји обавеза измене у метални новац, узму до две трећине прворазредне краткорочне трговачке менице, леже не то-

546