Nova Evropa

treće, i četvrte Dume, i ubice Rasputina, — bili su sasvim neutralni, smatrajući da republikanac Kornilov i demokrata Djenjikin nisu njihovi ljudi, Veoma je zanimljivo ono što Djenjikin priča o odnosima buržoazije i Dobrovoljačke Armije, koja je, prema mišljenju i tvrdjenju boljševika i socijalista, ruskih i stranih, bila »najamnica« buržoazije, Ova »najamnica« nije dobila gotovo ništa od te buržoazije, koja je našla jedva, s teškom mukom, par zlehudih milijona za izdržavanje te »Dobrovoljačke Vojske«,

_ O organizaciji i sastavu te »Dobrovoljačke Vojske«, i o njenu radu, upravo legendarnom, autor, koji sve to poznaje bolje nego iko, dao nam je bogatu, raznovrsnu, i nepristrasnu gradju; on ne krije defekata organizacije, ne krije surovog8 postupanja svojih saradnika, koje je prirodna posledica gradjanskog rata, Ali zato ono pozitivno što je imala ispočetka Dobrovoljačka Armija, onaj polet 1даеа та, ран онНхта 1 заторгебога, јауђа se na vatrenim stranama Uspomen3 našeg autora. On je u isto vreme dobro zapazio i tragičnost »Dobrovoljačke Armije«: njene vodje, a i većina učesnika, nisu direktno težili za restauracijom političkom, a još manje su bili »slage buržoazije«; pa ipak, to je bila jedna vojska bez masa, bez oslonca u narodu, čak ni medju kozacima, koji su išli čisto svojim putem u borbi sa boljše'vicima, I zato je ova vojska bila unapred osudjena na propast. Kada su većina idealista platili glavom, onda su vojsku napunili, bilo čisto reakcijonarni elementi, bilo prosto pljačkaška i zločinačka rulja, Ovo je rešilo sudbinu »Dobrovoljaca«, -

Pre nego što završim ovaj prikaz, hteo bih još jedanput d istaknem firagiku i krvave muke naše velike Rusije i njena naroda. Što se više misli o tome, i što se više studira ono što izlazi o Drudšoj Revoluciji; što više, u· tišini druge, sasvim druge i toliko. daleke sredine, roni čovek u vlastite uspomene i opažanja, uporedjujući ih sa onim što pružaju drugi veliki i mali učesnici onih dogadjaja, utoliko ogromnija i strašnija, i tajanstvenija, i veličanstvenija, postaje Ruska Tragedija. I pored sve muke, svega jada i bola, možda i nehotično, ponavljamo reči jednog od malo poznatih, ali punih topline i lirizma velikih ruskih pesnika — Tjutčeva — »pesnika kaosa«, čiji smisao glasi otprilike ovako: »Srećan je onaj koji je došao u mir i u njećove sudbonosne frenutke; njega su pozvali bogovi da prisustvuje njihovoj gozbi«, Mučno je bilo učestvovati u onoj krvavoj gozbi, koja se zove Druga Ruska Revolucija, Ali ipak, mnogi, mislimo, neće požaliti, da su bili njeni učesnići, +— | |

AL Jelačić. ·

32