Nova Evropa

prozni pisac na našem Zapadu, pesnik Zagreba — August Šenoa (43), pesnik Ivan Dežman (32), prvi jači revolucijonar hrvatske proze Ante Kovačić (35), te veliki umetnik stiha Vladimir Vidrić (34) (izsleda da je on, uz duševnu bolest, bio i tuberkulozan), pesnik ·Hugo Badalić (49), dramatičar M, Ogrizović (46), kritičar Dinko Politeo (49), filolog Ivan Broz (41), te jedan od najvećih pesnika naše nacije; S. S, Kranjčević (43), itd.

_ Da rezimujemo. Ugećemo samo književnike XIX i XX veka, t. j. noviju književnost, Vidimo da je za to vreme mnogo naših književnika umrlo od sušice, Od nje pogiboše gotovo po pravilu (s malo izuzetaka) svi oni koji umreše pre svoje 40, godine. Nalazimo medju njima najveće pisce našega jezika, Nabrojismo ih ukupno 50.što svi umreše od tuberkuloze, Poredajmo ih po dobi u kojoj umreše: izmedju 20 i 30 godina — petnaestorica; izmedju 30 i 40 godina, njih 22; izmedju 40 i 50 godina — dvanaestorica; izmedju. 50 i 60 godina — šestorica; i izmedju 60 i 70 godina — jedan jedini (Mil, Glišić), Prema tome, vidimo da je najviše žrtava palo u dobi izmedju 25 i 40 godine, kao što je pravilo za tuberkulozu, i kod neknjiževnika, Dalje vidimo, da naši književnici novog doba, i kad ne umiru od tuberkuloze, većinom ne žive baš dugo, -

Ukupno sam uzeo u račun na 130 mrtvih pisaca, od Dositeja do danas, Od tuberkuloze ih je umrlo 56 (koliko sigurno znam), to znači od ukupnog broja 43%! Napominjem da sam brojao i neznatnije pisce, koje književna istorija samo usput beleži, Ako pak uzmemo t obzir samo veće i poznatije književnike, videćemo da ih je dobra polovica umrla od tuberkuloze. Kad bismo počeli računati istom od druge polovice prošlog stoleća, slika bi bila još crnja i gora, — Ovi su znatni brojevi u realnosti zacelo još i veći, budući da za mnoge ne znam od čega su umrli, a od tuberkuloze umiru i starci češće nego što se misli,

Da nadjemo prosečno doba živlienja naših boljih pisaca prošlog veka, uzećemo opet deset najznatnijih imena: Vraz 41; L Mažuranić — 76; Prerađović — 54, Petrović-Njeguš — 38; Radičević — 29; Šenoa —- 43; Jakšić — 46; Lazarević — 39; Vojislav Ilić — 32; i Kranjčević — 43, Zbir njihovih godina, podeljen sa 10, daje 44 kao prosečni broj godina života naših najboljih književnika u XIX stoleću, Vidimo, uz to, da su petorica ođ njih umrla od tuberkuloze, t. j. polovica, Naši prvi književnici novog doba žive dakle prosečno za čitavu 21 godinu manje nego naši najbolji književnici starog vremena, od XV do konca XVIII veka (44:65)! — -Ako dodamo gornjoj desetorici još i Zmaj-Jovana Jovanovića kao jedanaestoga {živeo 71 godinu], razmer prema slarima samo će se neznatno popraviti —

138