Nova Evropa

||

Hrvatom je mnogo koristil, Slovencem pot do juga je čistil, Hrvat in Slovenec se veseli

. Njegovih poezij Ali meni vendar se zdi, Da nij treba živega dokaza, Da, ko bi vsi posnemali Vraza, Pustivši ožjo slovensko domovino, Bi Nemec, stari vra8 naš glej zgodovino! Še lažje roval in z večjim pomenom Ровиђе tukajšnjim Slovenom,

Тај страх од германизације имали су и остали писци, али су се разилазили у мишљењу како се треба тој германизацији опрети. Једни су видели спасење баш у језичном приближењу Хрватима, а други су наглашавали значење народног језика. Дебату о томе је завршио Ј. Стритар у „Љубљанском Звону" (1878) у корист домаћег језика, а следеће године, када је пао Ауеерсперг-Ласеров кабинет који је ширио германизацију, нестало је делимично и тог страха. Године 1879 је у Бечу основано „Словенско литерарно друштво", а у споменици коју је издало подвукао је Др. Карел Штрекељ значење словеначког језика и његове употребе у литератури, и рекао иначе истиниту мисао, да језик не стварају филолози него народ.

Тако су се словеначки језик и словеначка књижевност нашли на самосталној стази, која додуше иде преко мирисних и лепих поља словеначких, али коначно мора ипак избити на широки југословенски друм. Илирска идеја није Словенце довела у језично јединство с Хрватима и Србима, али је имала утицаја на формацију литерарног словеначког језика, и дала му Гајев правопис, Осим тога, та је идеја оживела и нацијоналну свест Словенаца, и њихов интерес за јужну браћу с којом су долазили у све ближи културни додир. У југословенском нацијонализму 20, века оживела је опет и илирска идеја, и у оној словеначкој анкети „Веде“, коју смо већ споменули, налазимо неколико веома оптимистичких назора о будућем језичном и културном јединству Југословена. Загребачки универзитетски професори, например, Јосип Шиловић и Ладислав Полић, и доцент Богумил Вошњак, у своме заједничком одговору на анкету одговорили су: „Како Словенци, Хрвати и Срби, говоре једним језиком премда имају два књижевна језика, може се сматрати полагано а ипак систематско приближавање словенског наречја југославенском књижевном језику за један потпуно прнродан процес“. Исто мишљење написао је руски слависта П. Кулаковскиј, у свом делу о нилиризму. А недавно се је у томе смислу изразио и професор

146