Nova Evropa

ова Европа

Књига 1Х, Број 7. 1. марта, 1924

Без држављанске свести,

Заменили су појам појмом; свест о припадности држави са хтењем припадати овој држави, Али да не говоримо под копренама: пре уједињења „пречани“ су били свесни своје припадности двојној монархији, али нису имали држављанске свести, нису се осећали нужно везани уз ту државу. Након ослобођења створили смо очитовањем скупне воље своју властиту државу, и мислило се је, да је довољно за очување те нове творевине, да се протура и подржава свесност о државној припадности, Међутим, убрзо се показало, да је све то премало, и да се ова „краљевина Срба, Хрвата, и Словенаца“ не може ни одржати а камо ли да може напредовати без држављанске свести,

Има их који мисле, да је код нас било те свести. Налазе је у узроцима који су довели до стварања ове државе, па чак и у ономе расположењу новембра и децембра 1918, у одушевљењу што га је тада целокупни народ манифестовао. Ми бисмо рекли, да су та мишљења одвише оптимистичка. Држављанска свест није апријорне нарави. Она се постепено развија у скупном животу, а долази до оснажења у упорној обрани те целине, Класичан пример зато пружа нам Немачка: поражена, оплењена, понижена, и дневно уништавана, остаје она у својој целовитости успркос тежња неких од великих савезника, успркос економског притиска, а и силног сипања новца, да се поцепа и разбије њена целовитост; након 50 година скупног државног живота идеја о јединству немачког народа стекла је своје оправдање у уверењу о потпуној заштити интереса сваког појединца и скупине у тој државној творевини. Наше одушевљење 1918 голине било је тек одраз душевног расположења света који се је докопао слободе схваћене на свој начин, (О слободи се је толико векова писало, певало, и говорило, — она је била љуба и тајна другарица многих поколења. Првобитни циљ јој је био ослобођење од Турака,

193