Nova Evropa

туристе чисте ципеле или сервирају по ресторанима, како лијечници продају кобасице; читамо о самоубијствима из биједе толико старих учењака; видјели смо карикатуру у „Фигару“, како свеучилишни професор предаје а кроз ципеле му вире прсти, и кроз рукаве голи лактови.., Но не пропадају само интелектуалци, пропада и сам интелекат. Доста је да узмемо у руке наше знанствене часописе, па да видимо да је сав садашњи знанствени рад бесполетан, без топлине, без идеја, једно пусто епигонство, једнако блиједо и формом и садржајем, Превладава у њему једна тежња: за практичношћу, која је у себи парадоксна, јер знаност је само онда практична ако иде за својим властитим циљем, за спознајом, и само онда може да је стваралачка, и да крши нове стазе које онда носе и практичне користи, Да су Галвани и Фарадај ишли затим да нађу начин којим ће се лакше превозити терети, никад не би било електричног трамвеја, Опадању интелекта. доприноси и чињеница, да се гасе толики извори и расадишта душевнога рада. Услијед помањкања средстава престају излазити озбиљне ревије, и морало је безброј учењака и знанствених института напустити душевни рад. губитак који тиме настаје није само у томе, што се у тим институтима становити број година неће радити, већ се тиме прекидају и традиције, које се не могу опет надовезати на мјесту гдје се стало него ће се морати често читав рад од деценија и од генерација изнова да започне.

Нема сумње, да се је истовремено, док се је висина интелекта код интелектуалаца спустила, раширила потреба душевног живота међу широким масама, те ми сви видимо, да се много више штампа за масе, и да маса све више настоји да дође до душевне хране, несамо путем књига, новина, и кина, већ и путем предавања и казалишта, Али — свјетионици се дижу у висину, ако хоћемо да далеко свијетле, а највиши интелект у исти мах и најдаље просвјетљује. И у процесу просвјетљивања маса сигурно би дизање појединих великих интелектуалаца био најбољи пут.

Но није једино зло, које настаје услијед пропадања интелектуалаца и пропадања интелекта, у опадању нивоа знаности и умјетности, отмјености и љепоте форама у друштвеном и јавном животу и међусобном опћењу, дакле у естетској страни јавног живота, већ ту страда у тешкој мјери и етичка, па и материјална, култура народа, Самим тим што пада економска снага интелектуалаца пада и њихова етичка снага, Вођство држава и народа, и читава управа, били су досада искључиво у рукама интелектуалаца, и тако ће то увијек и бити, Ако се данас код нас, а могуће и другдје, и догађа, да важнија мјеста у управи заузимају лица која нису прави интелектуалци, нећемо из тога закључивати да није потреб-

235