Nova Evropa

брога у свакидашњем животу, говори из драме својим рођеним језиком. егова мисао: ситнице су које чине смисао живота, — остварена у његову дјелу, има велику сродност с идејама Художественога Театра, Свака фигура доноси са собом на позорницу нешто од шарма пјесникове приче и од његова „блаженог и готово неземаљског хумора“. Дубоки смисао Художественика за пјеснички лијепу сликовитост и пластику кретња и групација, на који они вазда будно пазе, Kao и јапански театар, овдје је стил, и као да је постао себи самом сврхом. Али у исти мах они осјећају добро да би се такав приказ могао изврнути у нешто мање вриједно од драме, те помно уносе у сваку фигуру сав полет своје глумачке умјетности. Тако настаје један реализам посвећен поезијом као највећа добит њихова умјетничког дјела.

Спомињало се већ, да је „Јекатерина Ивановна“ највише подлегла страним утјецајима на художествене методе, Глумачки проблем развијања карактера под притиском прилика у временским размацима нешто је по себи опречно с театром, који сав живи од низања емоцијоналних мотива у непрекидном реду, једнога до другога, и у тому получује глумачке ефекте. „Јекатерина Ивановна" тешко је искушење за стил Художественога Театра. Сардуовска техника превлађује у драми и не очитује се само у јаком акцентујисању насловне улоге, Од чина до чина мијења се карактер Јекатерине Ивановне, Иако је Госпођа Германова приказала Јекатерину Ивановну како то не би боље умјеле ни највеће глумице на Западу, за приказ се њезин не може рећи, да је остао унутар художествене линије,

(С посебним интересом пратили смо представу „Госпође с мора": то је био први њихов Ибзен код нас. Велики популаритет и схватање, што их налазе у Русији сјеверњачки драматичари, били су нам сигурно јамство да се ту не ради о покушају. Ти писци су њима у истину блиски. Фраза о сјеверњачкој хладноћи, којом се код нас испричавају лоше интерпретације Ибзена, дала је повода другој "фрази, да је наша словенска интерпретација Ибзена сувише осјећајна. Највећа интерпреткиња Ибзена Елеонора Дузе, која је по њему постала зачетницом новога театра, била је по раси сигурно врло осјећајни темпераменат, Не стоји дакле да нас је словенска топлина чувства у нашој представи отуђивала од Ибзена. Та сва тежина проблема у „Госпођи с мора“ и произилази из дубине осјећаја. Крива позиција Елиде Вангел у породици, гдје су је сусретали са заносном љубављу, могла је настати једино услијед дубоке осјећајности. Није интензитет чувственог живота него је дијалектика чувствовања оно за што у нас нема разумијевања. И то зацијело није толико због наштих расних особитости, него се ту ради о вишој или нижој

252