Nova Evropa

Белешка о млекарским задругама.

Ово је посебна врста продуктивних сељачких задруга, а уједно су тон индустријска подузећа, ако прерађују сировину стр јевима.

Код нас је непознат благословни рад мљекарских задруга, јер их скоро и немамо, осим нешто у Словенији, које је пак у великој мјери пореметио Рат, као што је уништио и све оне што су се прво јавиле у Хрватској и Војводини (овдје до 150); у Србији има их петнаестак. У задње је вријеме у Босни основао Савез Српских Земљорадничких Задруга неколико. (Осим тога је писац ових редака лани основао пару Хрватској и Славонији. Свега скупа дакле биће код нас сада на 80 мљекарских задруга, А требало би да их има која хиљада !...

Дакле, како већ рекосмо, то су продуктивне и индустријске задруге. Једина индустрија на свијету у којој може ин свакисељаксудјеловати, — то су ове задруге. Ова индустрија не тражи милијонских инвестиција, — уложи се која хиљада динара, иимаш цијелу фабрику: кућу и стројеве. Кућа се у сваком селу лако нађе, а стројеви су малени, и лако се и руком гоне. Шећерна творница, напримјер, тражи данас на 15 до 25 милијона динара, мања фабрика спирита преко милијон динара, а већа и далеко више, духанска опет стоји многе милијоне ит,д.. Све те фабрике прерађују сељачку сировину и сељаку диктирају цијену. Отуда вјечна борба, поред слабог уновчења сељачке муке.

Велика је вриједност мљекарских задруга у овом: сваки дан готова пара, па отуда могућност да се многе, често пут и велике, потребе подмирују млијеком. Не мора се задуживати, ни продавати жита ни стоке, док не дође повољан моменат. Највећи је непријатељ сељаку (као и сваком); дуг. Он се из њега најтеже ископава, и то му живот огорчава и подрезује радну вољу, Стога му треба створити сталан исигуран извор новца, а то се може најбоље мљекарским задругама,

На питање; куда ћемо с робом2 — лако је одговорити. Њу сви траже, само да је има. Прије свега, сама држава (т, ј, градови у њој) могу годишње потрошити велики дио те наше робе; а онда: извоз у Аустрију, Њемачку, Француску, те на Оријент, Из Србије одилази годишње сав сир кашкаваљ као на јагму, а у Хрватској додијаше стране фирме тражећи масло па масло. Али, ту није потребе много ни говорити, то је јасно самим собом. Треба само прионути око посла, па ће нашом земљом потећи меди млијеко, у правом смислу те

ријечи.,.. Dr. Cm. Филиповић,

320