Nova Evropa

ова Европа

Књига 1Х. Број 12. 21. априла, 1924

О

утицају Истока на уметност Балканског Полуострва.

(Писац овог чланка, Г. Ј. Стриговски — Ухубожзк! — пореnom je Пољак (рођен у Шлеској, 1862), а школе је свршио у Бечу, Берлину, и Минхену; отуда код њега, можда, симпатични укрштај словенског револуцијонарног духа са германском темељитошћу и жељом за продубљивањем, који га издиже изнад толиких повесничара и критичара уметности, те који га гони на нове путеве и критичног испитивање традицијоналних погледа на велике покрете уметности ти културе света.

Поставши рано свеучилишним наставником за повест уметности, у Грацу, преузео је након смрти професора Викхофа катедру стога предмета на бечком Универзитету, коју држи и сада. Прво његово веће дело — уједно и први његов иступ противу владајућих назора о постанку хришћанске уметности — изашло је године 1906, под насловом „ОмепЕ одег Кош". Већ у њему поставио је тезу, коју је после стално кроз цео свој живот утврђивао и проширивао: да се на Истоку, а не у Риму, има тражити колевка хришћанске уметности, Каснији његови радови означују поједине станице на овоме путу: „НеЏаз in Orients Umarmung”" „Kleinasien, ein Neuland der Kunstgeschichte" — „Beitrage zur Kunstgeschichte des Mittelalters in Nordmesopotamien" — „Altai-Iran und die Voikerwanderung" — „Die Baukunst der Armenier und Europa“. Почео је, дакле, на истоку Европе, па је прешао Малу Азију и Месопотамију све до централне Азије, да се онда опет врати преко Јерменске к Западу. Притом га је увек, још и кад је био сасвим млад човек, нарочито интересовао Балкан, коме је посветио две своје значајне радње: о посткласичној уметности на Балкану, ио српској минијатурној уметности.

Лутајући за својим мислима по далеком свету, искрсли су пред њега изненада нови велики проблеми, међу којима поименце уметнички значај дрвене зграде, и њен утицај на архитектуру уопште. Томе проблему обраћа он сада сву своју пажњу, па је то била и тема његових двају предавања 20. и 22. марта т. г. "у Загребу, што их у кратком изводу — из његова пера — ниже до-

353