Nova Evropa

jama; tu vidimo, da je Dostojevski najpre istakao misao, pa tek po njoj, s pomoću kombinacija, stvarao radnju, Dostojevski dakle ne crta život, on Sa stvara,

Simbolisti, u fraženju nove proze, morali su se svakako sastati s Dostojevskim, Dobro su oni osetili strukturu njegove proze, pa Je iskoristili za svoje stvaranje, Ali simbolisti (poimence Andrej Bjelij), koji su razumeli i shvatili suštinu, mogli su lako da razbiju formu, Namesto suhoparnog protokolisanja fakata i sakupljanja realističkih epizoda, oni su razbili i raščlanili formu romana, kako bi se simvol, ili kako je o tom govorio Dostojevski — сет!тајпа ideja, mođao lepo videti na svakom mestu, Kod Dostojevskog se fiktivno razvijala ideja iz radnje, kod simbolista je ideja statička a radnja, osobe, i sredina, idu nekako mimo nju, i bez obrazloženja, kako se to vidi kod Dostojevskog, Roman simbolista dobio je tako sasvim druge forme, Bilo je to isprva kaotičko gomilanje i sakupljanje osoba, obrisa, i epizoda; glavna se misao neprestano ponavlja u raznim varijacijama, a sadržaj bi trebao da je potvrdi naknadno, tojest, čitalac je morao sam da organizuje roman, Takav roman je, naprimer, »Petrograd« od

* Andreja Bjelogs, ili »Hristove sestreće od Alekseja Re-

„ mizova, Ali s takovom formom zašao je roman simbolista u _ ćor-sokak, I poslednji roman Bjelog (>Ja«) nije još ništa drugo: fu misao razbija formu, roman postaje filozofsko-metafizički traktat, u kojem nije moguće osetiti ni pulzaciju života a kamo li deo samoga života, Drukčiji je put Alekseja Remizova, koji se potpimo odrekao proze, kako bi se mošđao zatvoriti u život pučkih bajaka, priča, i lešenada, svih naroda; on unosi u rusku literaturu folklor, jezik naroda, i novi govor, Tako su postale čudnovate ртсе, ђајке, 1 Тебепде Кепихоуа, ројипагодпе а ројш егатпе, sa posebnim koloritom, i još čudnovatije forme, Ali je i kod Bjelog i kod Remizova današnje njihovo stvaranje upravo begstvo, revolucija je za njih bila izjava grube sadašnjice pred kojom treba uteći; kod Bjelogš je to bežanje utoliko očajnije, što je u prvom vremenu Revolucije nastojao da je razume, i da iz nje siše snagu za svoj stvaralački rad,

Potonjim epigonom simbolista, i istodobno pretečom nove ruske proze, posltaje Jevgjenije Zamjatin, koji je počeo stvarati tek za vreme Revolucije, te nadovezuje na: Alekseja Remizova. Za Rata izdao je realističku knjigu »Ujezdnoje« {1915}, u kojoj opisuje život malog mesta, dosadan i prazan, koji menja karakter pojedinca i pretvara ga u bezdušnu mašinu, Knjiga nije imala odaziva u literaturi, Uspeh doživljuje Zamjatin tek za Revolucije, sa svojim gorkim, ironičkim slikama revolucijonarne Rusije, okrutnim slikama, kako Sa je samo Revolucija mogla naučiti da piše, Opisuaje u njima umirući Petrograd za vreme blokade, kad se peć pretvorila u Boga, a život kulturnog čoveka postao

412