Nova Evropa

dine 1887, pokrenuo je profesor Maks Koh u Berlinu časopis za uporednu literaturu (»Zeitschrift fiir vergleichende Literaturgeschichte«), Kao polaznu tačku u uporednom ispitivanju literarme istorije uzeo je Koh domaću nemačku literaturu, i u najviše slučajeva samo ispitivao tudje smerove i motive kako su se menjali pri prodiranju u područje nemačke literature, Tu je nemačka literarna nauka u neku ruku primila ideal svojih romantičara, u prvom redu samoga Getea, da se na nemačkom jeziku stvori svetska Шегајига (Ме ега ит), Као što su romantičari ({Tik, Šlegel, Rikert, i drugi) s oduševljenjem prevodili strana dela ma nemački jezik, mlada nemačka naula nastojala je da ih razglobi i ispita njihov odnošaj prema literaturi nemačkog jezika, Kohov časopis, koji je sakupio mnogo materijala, znači u metodičnom pogledu još uvek tek početak, Isto tako i američki časopis za komparaftivnu literaturu (»dournal of comparative Literature«) koji je u Njujorku pokrenuo G, E. Vudberi (G, E. Woodbery), Osim toga, u svim literarnim časopisima javlja se sve više interes za uporednu literaturu i novu metodu naučnog ispitivanja ma tako širokom području,

Svetski Rat je, razume se, zaustavio napredak i te mlade nauke, kao i svakog korisnog rada, Posle velike stagnacije, zajedno sa oživljenjem kulturnog života, nastavlja komparativna literatura svoj rad, U njemu sad Francuzi uzimaju vodstvo, Datum za mladu nauku znači pokretanje novog časopisa: pod redakcijom nastavnika Sorbone, štrasburškog profesora Baldensperžea [F, Baldensperger) i Hazara (P, Hazard), profesora u Lijonu, počela je 1921 u Parizu izlaziti revija za komparativnu literaturu (»Revue de litt6rature comparće«), uz koju Je Dokrenuo agilni Baldensperžć i biblioteku koja izdaje samo. dela komparativne literature,

Današnja uporedna literatura razvila se iz literarne istorije, literarne kritike, i HlozoHje literature, Literarna nauka uopšte pojavila se je relativno veoma kasno, iako je sama literatura, kao osnovni znak kulture ljudskog duha, stara koliko i kultura, Savremena Francuska pokazuje mesumnjivo duhovni prestiž nad ostalom Evropom, naročito u svim umetnostima i u literaturi, Radi toga je danas razvoj literarnih ideja u Francuskoj gotovo identičan s razvojem literature uopšte {izuzevši možda impozaninu pojavu ruskog realizma, koja je uostalom izvršila svoj uticaj i korekturu ma razvoju francuske literature), Medjutim, literarna istorija, i literarna kritika u današnjem smislu, javljaju se u Francuskoj tek u 17, veku, U toj prvoj perijodi prevladava stanovište biografsko-bibliografsko, metoda filološka, i estetički dogmatizam s Boaloom na čelu, koji svojim satirama -— a poimemce svojim čuvenim »L'art poćtique« {1671) — u stvari počinje literarnu kritiku i teoriju, Pristalica kartezijan-

533