Nova Evropa

Spor izmedju radikala i Crne Ruke potiče izdaleka, još od 29, maja 1903, Posle balkanskih ratova, u poznatoj svadji o prijoritet vlasti {1914), Stojan Protić je otvoreno pretio da će pred sud izvesti sve olicire-učesnike u umorstvu poslednjeg Obrenovića i kraljice Drage; i ko zna da li on to ne bi i učinio, da se nije opozicija složno oduprla, smatrajući tu stvar za svagda. li'kvidiranom, | Svetskome Ratu, radikali su ponovo posegli unatrag, što su dublje mogli, pa kad već nije išlo do 29, maja 1903, oni su Чоћуани ђаг огбаштас ји Који је 29, maj stvorio, i načinili je nesamo odgovornom za one dogadjaje posle balkanskih ratova, пебо 1 ха pripreme za prevrat i pokušaj atentata na prestolonaslednika Aleksandra na solunskom frontu, U času kad je narod bio u najtežoj nevolji, pod tudjinom ili u tudjini, živeći od tudje milosti i na tudj račun, razbijen i rasut, oni su DpoКизаћ da se офтези svog najopasnijeđ premca и liumutrašnjoj politici, Crna Ruka, naime, dejstvovala je u dva pravca: nacijonalno-patrijotski prema vani, i kritički prema unutra; zato što su um ciljevi bili čisti i idealHstički, crnorukci su mislihi (bez obzira, da li s pravom) da treba bodro da paze da političari kod kuće ne rasipaju i ne upropašćuju narodnu tekovinu, Radikali su se doduše koristili patrijotskom akcijom Crne Ruke, pa je čak i potpomagali; ali su u isti mah sporili pravo oficirima da se mešaju u politiku kod kuće, i nastojali da ih u tome na svaki način spreče, Onda se desilo, na Krfu i u Solunu, da ni patrijotska akcija Crne Ruke nije išla u interes srpskog kabineta koji je hteo pošto-poto da se održi na vlasti, upravo, tada je svaka slična patrijotska akcija, čak i iz prošlosti, srpskoj vladi morala biti veoma ženantna, Prilike su bile veoma neodredjene, život naše emigracije težak a položaj kriske vlade kolebljiv, — niko nije znao šta nosi dan šta noć, Još u memorandumu Austrije pred Rat traženo je raspuštanje revolucijonarnih organizacija i kažnjavanje olicira-učesnika u Sarajevskom. Atentatu, Sada, usred Rata, kome je Srbija već bila Dprinesena na žrtvu, i koji tada još nimalo nije naginjao u korist velikih saveznika, car Karlo obećava i nudi mir i restauraciju Srbije s povećanjem i kompenzacijama, a traži, i to kategorično, samo rasturanje revolucijonarnih patrijotskih grupa i družina. To je bila situacija, i tolikom iskušenju trebalo je da odoli vlada G. Pašića; — da li bi iko, ko je poznaje, mogao to od nje očeјан... To je dakle čisto psihološki momenat, koji je često važniji pri sudjenju o ovakim stvarima nego materijalni dokazi, Ali ne postoji oskudica ni u ovima, iako se još ne može staviti tačkica baš na svako i. Medju najrečitije izdajnike nesamo tajnih misli nego i fajnog straha, koji beše ovladao članovima izgnaničke vlade na Krfu, spada svakako onaj dokumenat o kojemu se

559