Nova Evropa

— Znate li vi da i ja obitavam baš na tim istim mestima ma kojima i vi? :

— Šta kažete!? — i posle а trenutaka pribranije: — Govorite li vi to ozbiljno?

— Najozbiljnije,

Čovečja istina zagleda se što dublje u samu sebe, i obhrwana mračnim mislima promuica:

— Dakle, dokle traje ljudskog roda sumnjati u samu sebe.

— Što ćete vi sumnjati u samu sebe to mi ne izgleda ništa čudnovato, uostalom “io je i »logično«; ali ono što je najstrašnije u celoj ovoj stvari, to je što ću ja odsada morati, htela nehtela, da sumnjam u samu sebe, — odgovara skrušeno čo-

'večja zabluda. =

Obilazio čovek životinjsko carstvo, željan da što bolje "upozna njegove stanovnike ı njegove ustanove,

Lav naredi da celim putem prate čoveka nekoliko umno jačih podanika, da bi mu davali sva potrebna objašnjenja.

Usput zapitkivahu pratioci čoveka, kakvo mišljenje ima o njihovim raznim ustanovama i slavnijim stanovnicima. Čovek redom davaše svoje mišljenje o svemu i svačemu,

Jedan lisac, čaven kao mudar državnik, zapita čoveka šta misli o njihovu caru,

— Pravo da vam kažem, o vašem caru ne mislim ništa,

Svi se zgranlše,

— Molimo te, čoveče, reci nam malo jasnije, — reče Dpodrugljivo lisac, — kako je to moguće, da si o svima nama i našima imao neko svoje mišljenje, dok o samom našem сати nemaš baš nikakvo?!

— Imam ja. i o vašem caru svoje mišljenje — objasni čovek,

· ali njeda sam naučio da govorim samo medju ljudima,

=

— Ptičice su jedinstveno krasna, umiljata stvorenja! Šteta samo što su tako divlje da je s njima uopšte teško ma šta pametno govoriti, Medved je lenština; vuk podlac; o hijenama da i ne govorimo! — i tako redom lisac daje svoje, dugim iskustvom utvrdjeno, mišljenje o svemu i svačemu i svakome.

Ali jednog dana upitaše lisca, šta misli o lavu.

~

568