Nova Evropa

Izgleda, medjutim, da se nisu ni svi živi optuženi i osudjeni oiiciri u Solunskom Procesu solidarisali sa gornjom izjavom svojih drugova; ili je, možda, cela ta izjava imala tek neku »taktičku«, političku, ulogu, tako da se ni sami njeni potpisnici nisu mislili njome baš sasvim vezati i odreći namere iraženja revizije Procesa? Ovo sudimo po tome, što se iz krugova ovih oficira van službe još uvek, i svakom prilikom ponovo, nastoji uplivisati javno mnjenje u smislu potrebe revizije Procesa, ili se bar stalno i dalje u istom pravcu daju obaveštenja o onome što sz u Solunu tada desilo, i što je s tim u vezi, Jedna ovaka obaveštajna akcija, naprimer, vodjena je lanske godine od strane »Glasnika«, bivšeg republikanskog narodnog poslanika Džonovića, koji je naročito često plenjen baš zbog članaka o Solunskom Procesu, i poimence. zbog otštampavanja i komentarisanja delova iz memoara Princa Siksta Burbonskog o ponudi Austrije za separatan mir [5, decembra 1916 do 12. oktobra 1917). Ti članci iz »Glasnika« otštampani su i posebno, u brošuri pod Slavnim natpisom »Solunski Proces I« (Beograd, 1923), Postojala je namera {a možda i još postoji?), da se kao drugi deo iznesu podaci o Banjalučkom Procesu, d, kao treći deo, podaci o tunutrašnjim uzrocima „koji su doveli do Solunskog Procesa, (Medjutim je Džonovićev »Glasnik« prestao izlaziti,) Ta brošura »Solunski Proces I« sada je pred nama, i isto tako original (na francuskom jeziku) memoar4 princa Siksta Burbonskog »L'offre de paix sćparće de FAutriche, — 5 Аесетђте 1916 — 12 octobre 1917 — avec deux lettres. autographes de 1 empereur Charles et ine note autoбгарће du compte Czernin — Paris, Plon-Nourrit & Cie«, — izašao krajem 1920), te ćemo se ovde malo ma njima zadržati, u vezi sa gradivom o Solunskom Procesu koje smo dosad objavil.

Pre nego što predjemo na samu stvar, zabeležićemo još, kao najvažniji dogadjaj u poslednje vreme u vezi sa Solunskim Procesom, povratak u otadžbinu dvaju viših osudjenih oficira in contumaciam u Rusiji, pukovnika Vojislava Gojkovića, i majora Radoja Jankovića; oni su, došavši u Beograd, odmah uhapšeni i sprovedeni u Požarevac, Pukovnik Gojković osudjen je, pa oslobodjen, pa ponovo osudjen, Obojica su pre neki dan prevedeni u kaznionu u Lepoglavi (Hrvatska), na izdržavanje robije, U mozemstvu fe ostao sada, od osudjenih oficira, jedino još pukovnik Božin Simić,

- II Odgovarajući na poznati članak Sitona-Vatsona »Srbija ima

da, bira« (koji je ugledao sveta u »The New Europe« od 22, avSusta 1918, na uvodnom mestu), pok, Stojan Protić, tada za-

551