Nova Evropa
i svoga uma, prisvajao i s Istoka i sa Zapada. On nije činio ništa što bi mutilo njegov san; pred nama stoje karijatide žena iz njegova kraja (plemićkinje, varošanke, seljakinje) pravo i pod teretom, noseći na sebi patnje i napore vekovnoga ropstva, i udovice u žalosti, neplodne kao opustošena im zemlja, ili s decom na krilu, upirući oči beznadno u daljinu; pa junaci, Kraljević Marko na svome debelome Šarcu, i Miloš Obilić, čiji su podvizi slični onima Viljema Valasa iz škotskih balada, mašući sabljom svud uokolo te nabijajući Turke na buljuke, Sve je to san — Kosovski Hram i junaci iz pesme koji su u njemu, i ta tragična atmoslera sna oseća se svud: u nežnim borama haljina što padaju niz puna tela ženskih karijatida, u zanosnim pogledima i pokretima udovica, u velikome Milošu bez ruku (on se, u narodnoj pesmi, Javlja samo na mahove, trenutna pojava strahovite lepote, i nestaje ga pre nedo što ga umetnik može pravo i sagledati), a divnome »Torzu« Sfrahinića Bana, o kojemu narodna pesma samo kaže da je imao prelepo telo, u »Srdju Zlopogledji«, čije lice kao da simbolično prikazuje kameniti krš Dalmatinskog Zagora,
Ne radi se ovde o tome kao da bi neki umetnik u najboljim godinama, u očajnom fraženju predmeta, zahvatio medju poluzaboravljene utiske. svoga detijstva, Pre bi se moglo reći da je ovde jedna mladost tako natopljena uspomenama i težnjama svoga maroda, da ceo svoj genije posvećuje traženju monumen– talnog izraza da ih ovekoveči, Ko može da shvati i razume narod koji je još do juče stenjao pod turskim igom, i da odmeri dejstvo priča o krvoproliću i mukama na dušu osetljiva mladića, priča što ih donose zemljaci uskačući preko granica, taj će razumeti plemenitu potpunost narodnoga poslanstva što ga Meštrović nosi, Njegov je predmet bio smrt i vaskrs naroda srpskoga, — njegovo nadahnuće, plemenita i rečita narodna јиnačka pesma, U njegovu delu ostalo je nešto od snage i veličine strašnih prividjenja iz divljih planina njegove otadžbine,
Kad je Srbija ponovo pokorena, i cela zemlja pala u ropstvo, snovi iščezli a nade se izjalovile, Meštrović, ovenčani narodni pesnik, okrenuo se drugom svetu da traži pravdu,i našao je opet povest požrtvovnosti, vaskrsenja, i širokog uzdanja u hrišćanskoj legendi, Sa manjim delom Jugoslovena, Meštrović je rimokatolik, ali u njegovu religijoznom delu naići ćemo pre na vizantijske uticaje, samo što su široki i prosti oblici kod njega :združeni s novom strašću i s novom bojom, U svome detinjstvu on je gledao svud oko sebe grubo rezana raspeća, pa ih je rezao i sam, Ali kad je onda, kasnije, ponovo došao na njih, on je već naučio bio puno toga od religijoznog vajarstva i rezbarskog zanata Italije i Francuske, Njegova
15