Nova Evropa

у Сецесију: једна, глава Милоша Обилића, сва посребрена, а друга, Срђе Злопоглеђе, обојена црвено и плаво! Изазован је био већ и сам плакат, и ја то наводим овде ради тога да бих показао како је Мештровић, још године 1910, посред оног великоварошког притиска на живот и мишљење, храбро иступао за југословенску народну ствар. И то је остало све до данас једном од главних црта његове уметности, да се никад никојој сили није покорио, осим своме властитом уверењу и своме унутрашњем нагону, Чисто бих га, у том погледу, присподобио, символично, Христу, у његовим властитим каснијим рељефима у дрву: „Искушавању“ и „Трговцима у храму". сад треба протумачити, откуда онај управо вулкански излив нацијоналног осећања, у оним облицима из српске народне песме, који су се полако везивали у једну целину косовскога споменика. Мако нисам Југословен, стојим ипак задивљен пред овим делом, и покушавам да разумем како је оно могло настати, Ако смо за прве почетке овог уметника, за прве покрете његове воље и њених манифестација, имали да испитујемо утицаје велике вароши и њених античких збирака, њене Академије и отпора према њој, сада нам излази насусрет одлучно сама урођена. природа, са својим неисцрпним и трајним силама. Оне долазе овде до израза у два правца. Пре свега дејствује у Мештровићу положај, тле, и крв отаџбине јаче него и у којем другом Југословенину. Пореклом из једнога од оних села која се налазе још с ове стране босанских брда далматинског приморја, наследио је он духовне особине севернога загорја, иако у њему ври уједно и сва она богата чулна природа југа. Његова породица, почевши од прадеда, доноси предања и народно благо у песмама и причама отуда из средине југословенског Балкана. Дошавши из Босне у Далмацију, знали су они из властитог болног искуства, какве јунаке мора рађати народ ако неће да сасвим пропадне под турским притиском. И што му је о томе још мајка причала, препричава, у најмлађим својим годинама, дечко у својим школским задаћама, Фра Лујђи Марун у Книну сакупио је у своме музеју првенце овога песничког стварања малога Мештровића, заједно с најранијим његовим резбаријама и сличицама, (Види о овоме даље у овом броју.) На Г радцу, у Петрову Пољу, могу се видети још неки гробни споменици што их је његов отац вештом руком изделао у камену. Дечко сам почео је вајарски посао са разним ситницама; међу овима се задржала још и једна биста Штросмајерова, са готово истим цртама на лицу које данас видимо на великоме споменику владичину, Ја се не бих чудио кад би савесно прикупљена. збирка раних радова Мештровићевих показала, да се — баш Као и код других уметника значајне изразите оригиналности (спомињем само Микеланђела) — у најранијим покушајима,