Nova Evropa

мачкој важно је имати на уму то, да су код ових избора ипак највеће успјехе постигли екстремни нацијоналисти, који су, уздајући се у помоћ екстремних комуниста, мислили да ће онемогућити сваку парламентарну владу, те тако непарламентарним начином постићи своје циљеве. То им није успјело. Влада је поновно састављена од умјеренијих елемената, на челу са Марксом и Шреземаном. Тој је влади одгласано и повјерење већином гласова, Али екстремно-нацијоналистичка опозиција, уз помоћ комуниста, још увијек се не одриче наде у скору побједу. У оваковој ситуацији најтежи је положај социјалне демокрације, која је, као најача политичка странка, дала Њемачкој данашњи њезин републикански устав. Тим уставом проширила је она власт централне владе и централног парламента, који данас одлучују и о господарским питањима појединих њемачких земаља (покрајина), Социјално је законодавство унифицирано, раширено и усавршено. Осамсатни радни дан заведен је и штићен државним законом; на пољу заштитног законодавства, радничка је класа много постигла. Сваком закону, свакој владиној наредби, настојала је социјална демокрација да даде социјално значење. Ради овог духа, којим је био прожет сав културни, политички, и економски, рад социјалне демокрације, дошло је до првог сукоба са екстремнодесничарским странкама, које су — под маском одбране самосталности појединих држава и државица — почеле све жешће нападати социјалну демокрацију пребацујући јој жидовско-марксистичку политику. Пад марке, унутарње политичке трзавице, тешка извањска ситуација, — све је то издашно помогло деструктивну политику десног крила, Баварска, а за њом и многе друге државе и државице, саботирају државу и њезине потребе. Социјална је демокрација, уз помоћ осталих умјерених странака, ове нападаје досад енергично одбијала док јој није дошао ударац и с лијеве стране. Комунисти, својим пучевима и разбијањем досада јаког радничког покрета, доносе најиздашнију помоћ десном, монархистичком, крилу, те онемогућују рад старог парламента и доводе до његова распуста и нових избора, из којих социјална демокрација ето не излази више толико јака да може сама преузети власт у држави, иако засад још, с помоћу других умјерених странака, спасава републику и демокрацију. Она ће и надаље, уз велики страначки самопријегор, и знатне жртве, окупљати око себе странке средине, да с помоћу њих сачува у Њемачкој оно што се сачувати даде, а уједно што је засада и најважније; републику и досадашње радничке социјалне течевине, Ваљада. ће дотле и комунисти увидјети, коме на крају крајева помажу својом опозицијом, па се у задњи час тргнути пред заједничком опасношћу која пријети сломом социјализма целокупном радништву. Рг. Б. Аџија.

48