Nova Evropa
ujedinjenja sviju Južnih Slovena u jednu moćnu celmu nema opstanka ni za jedan deo južnoslovenskog naroda. Nas vodi ideja za koju su se zalagali naši najbolji velikani iz prošlosti, ideja jugoslovenstva u kojemu će se sliti i srpstvo, i hrvatstvo, i slovenaštvo, pošto savlada sve one koji se budu pokušali da joj se odupru. Jer ideja koja je izbila na videlo i razigrala srce omladine slična je, po rečima pesnikovim, sa vojskom Која зе probija kroz pustinju: teško onima. koji zastanu, jer zastati znači poginuti, Poštujući prošlost, gledajući u budućnost s puno vere, mi možemo slobodno uzeti za geslo one umne reči velikog Жапcuskog pesnika, koji ie bio u isti mah i oštrouman državnik, a uz to i prijatelj Srbije kroz koju je putovao pre blizu sto godina, rečikojeje Lamartin kazao mislećina svoju zemlju, ali koje se mogu primeniti i na sve ostale narode u časovima previranja, pa dakle i na nas: »Razumeti prošlost, — a nežaliti za njom; podnositi sadašnjicu, — i raditi na tome da je popravimo; nadati se u budućnost, — i spremati je: to je zakon mudrih ljudi i blagotvornih ustanova«,
Da, podnositi sadašnjicu i spremati budućnost, — to je od iskoni bio cilj svih energičnih priroda i svih pametnih glava. Šta su radili vojvoda Babunski i njegovi četnici (da se zadržim na primeru koji će se dobro razumeti ovde u Skoplju) — da i ne spominjem druge, žive, nemanje slavne i zaslužne —, šta su radih oni nego popravljali sadašnjicu i spremali bolju budućnost? Šta su radili oni nesebični i besmrtini naraštaji koji su svojim kostima omedjili našu državu, šta su radili oni nedo spremali spokojniju budućnost ? Neka je njima slava i hvala, slava izginulima a hvala onima koje je smrt mimoišla, Slava im od nas zahvalnih, koji smo izabrali njih primerom, i baš Skoplje da manifestujemo svoju krepku veru u sunčanije dane. Skoplje koje jeste i ostaće jedna, od granitnih kula naše nacijonalne države.
Radoje L. Knežević.
Књиге и листови,
Из докумената новије Руске Историје: Џ, Успомене С. П. Бјељецког.
У петроградском часопису „Прошлост“ ( Беглое) изашле су, а у Хесенову „Архиву Руске Револуције“ прештампане су „Успомене“ С. П. Бјељецког“), бившег генералног директора
полиције, затим Помоћника Министра Унутрашњих Посло-
%) »Воспоминаша (О. П. Бљецкаго«, Незепоу »Атгту« sveska XII, str, 5—75, Berlin 1923,
136