Nova Evropa

”

вођством Царице, која се, како изгледа, спремала да и званично преузме улогу регенткиње, док је стварно и била регенткињом целе Русије, уз најактивније учешће злогласних Распућина и Ане Вирубове, дворске госпође и пријатељице Распућинове, Министри, који су тражили да се постави одговорна (или, како се онда званично говорило, „омиљена јавном мњењу“) влада и да се отклони опасност по династију и Русију од кобногз утицаја Распућина, били су понуђени, један за другим да уступе своје положаје људима чије је постављење одобравала Царица, који су умели да њој ласкају, а у исто време имали топлу препоруку Распућина и Вирубове. Као представници тих кругова јављају се Министар Унутрашњих Послова Алексије H,

остов, народни посланик екстремне деснице, и његов помоћник Стјепан Бјељецки, смењен раније са положаја Генералног Директора Полиције јер се и сувише служио услугама провокатора.

Бјељецки не крије, да је њега и његова шефа довео на владу Распућин, и да је једна од главних тачака политичког програма новог министра била: широка информација народа о радовима Царице у корист рањених, инвалида, и породица ратника, а један од најпречих послова Министарства: чу“ вање Распућина. Ова заштита, око које је било запослено више високих чиновника, по целе чете агената тајне полиције (почевши од једног „штатсрат“-а, па до подворника кућа у које је залазио Распућин, и жена тих подворникај, била је проузрокована већим бројем узрока, и водила се у неколико праваца, Требало је прво спасти Распућина од евентуалног убијства, јер се могло очекивати да ће бити оваких покушаја са различних страна: љубоморне или увређене женске (овакав се случај стварно и десио); љубоморни и понижени мужеви (и такав се случај десио); политички противници са крајње деснице који су у владавини Распућина како би се могло назвати ово време црне реакције, гледали страшну нацијоналну опасност, нечувену срамоту за династију, угрожену у самом опстанку; најзад људи који су имали друге разноврсне интересе да уклоне са свога пута Распућина (ту у првом реду спомињемо његове многобројне али мање срећне конкуренте). Требало је даље пазити, да не би Распућин привукао сувише велику нажњу на себе својим скандалозним понашањем по јавним локалима и местима, па и по јавним кућама и купатилима, куда је ишао са женскима и опијао се. Понеки од ових скандала спадали су у ред политичких догађаја првог реда, стајали су државну касу големих пара, а неке гувернере њихових положаја. Приликом оваких скандала Распућин није крио свога привилегованог положаја у држави, и није штедео женске части Царице и царевих кћерки, говорећи и вичући о њима

138