Nova Evropa

на Жореса., Историчари великог Свјетског Рата најбоље ће доказати од коликог је утицаја на даљни развој прилика била кратка крвава трагедија у ресторану ди Стојззапф на дан 31, јула 1914.

Жорес је све своје способности свјетског политичара, и своје способности ненаткриљива парламентарца и говорника, те критичког новинара и публицисте, дао био у службу свог животног циља — одржања свјетског мира. Идући конзеквентно за тим циљем, прве предувјете тога видио је у савезу Француске, Велике Британије, и Њемачке, који савез има да буде чуварем свјетског мира и цивилизације, и ту своју мисао он је неколико пута износио на јавним скушнитинама своје странке (социјалистичке) и социјалистичке Интернацијонале, стално наглашујући, да ће рачуне псеудо-патријотских, капиталистичких ратних потхвата имати да плати свјетски пролетаријат својим животима и својом крвљу. Пратећи будним оком, и у најситније детаље, све проблеме француске, и опће свјетске, извањске политике, он је чинио све што је до њега стајало да спријечи рјешавање тих проблема насилним, оружаним сукобима, Од тог свог становишта није одустајао ни у најближем му питању, елзаско-лотриншком, Развојем и јачањем социјалне и политичке демокрације сматрао је он да ће и Елзас-Лотрингија доћи поновно у крило Француске, камо по свим природним, нацијоналним, и социјалним законима спада. Путем демокрације имали су се ослободити, по њему, испод јарма и ропства сви угњетавани народи и крајеви. У духу тих принципа изрекао је он на једној великој њемачко-француској скупштини у Ваграму сљедеће ријечи: „Ми потребујемо мир! Али не оружани мир, већ дефинитивни мир, када ће наука и рад моћи да живе и напредују. Ми не заборављамо ни Финску, ни Ирску, али нећемо мржњом да. исправљамо неправде прошлости, Заједница Њемачке, Француске, и Велике Британије, увјетом је мира и напретка. Што Ке више слободе, под упливом њемачке демокрације, добијати Елзас-Лотрингија, и права да његује своје историјске традиције и да се развија, утолико ће бити лакше измирење између Француске и Њемачке, Велики народи, који производе и раде, исисавани су паразитством међународних спекуланата. Сви народи хоће да буду слободни, и велика Кина, проглашујући се републиком, натјерава страх у кости царизму, и доказује да не постоји нити један народ, ни једна раса, који би дозволили да их се некажњено угњетава,. Молијерова, Дидеротова, и Виктора Ига, Француска; Гетеова, Шилерова, и Марксова, Њемачка; Бајронова, Шекспирова, и Дарвинова, Велика Британија; и сви остали народи, својим ће генијем положити камен-темељац на изградњу сутрашњице,“ 164