Nova Evropa

скога рода, као социјални регулатор друштвене равнотеже између интереса појединаца, који интереси међусобно непрестано колидирају 2 Овако поставља проблем ауторитета Лудвиг TITrajH (Stein, „Das Problem der Autoritat”, Предавање, одржано 1907 у Правничком Друштву у Бечу, којим је допуњен његов приказ тога проблема у његову дјелу „Sinn des Daseins".,) Jlaxy ли се — пита се Штајн — хисторијски облици, у којима се ауторитет појављује, свести на заједнички именитељ7 Даде ли се рата ротезтаз, свећенички, краљевски, државни, војнички, правнички, школски, знанствени ауторитет, даду ли се ти хисторијски облици ауторитета свести на унутарњу душевну потребу, тојест на психолошку категорију као напримјер метафизичка и религијозна потреба7 — Или: може ли се данас говорити о слому, о банкротству ауторитета, како то тврди Фереро (СибНенпо ЕРегтето, у својим приказима y „Neue Етеје Ртеззе" од маја 1923, и маја 1924)7 Он поставља питање; „Тко има право заповиједати, и унутар којих граница7 Тко има дужност слушати, и до које тачке" Он тврди, да је данас пио свијет незадовољан са свим принципима ауторитета којима се је људско поколење досада клањало. Он тврди, да свијет треба ауторитет у који вјерује, да треба влада које уистину владају. Дубљи смисао појма „ослобођење човјека“ тек ћемо онда у језгри схватити кад научимо разликовати два елемента. моћи; силу и ауторитет, Ми их непрестано мијешамо. Шта је сила — физички инструменат ауторитета, А шта је ауторитет7 — морална подлога силе, Сила почива у жељезу и злату, у оружју и новцу, којима држава може принудити на послушност, Ауторитет је престиж, којему се има захвалити што људи признају држави право заповједања, и признају јој племените особине које ју на то оспособљују: разумијевање, мудрост, праведност, правичност. Без извјесне силе нема дјелотворног ауторитета, а без ауторитета опет нема силе која би била дуготрајна. Моћ пак која се не признаје законитом прелази у неподношљиву тиранију. Што ми данас означујемо ријечју „слобода“, то је испремјештање обају елемената моћи,

Сваки слом се, према искуству, обраћа противу најаче позиције досадашњег реда. Са Француском Револуцијом почиње слом који се крсти именом „ослобођење", Сила државе расте постепено у оној мјери у којој ауторитет пада, То је, тврди Фер-ро, велика тајна модерне повјести, Појединац стоји насупрот држави, која се додуше више не обожава као да је од Бога потекла, но која порастом богатства располаже са све то више оружја и новца. Тако државе силе народе да уче, да раде, да се на бојиштима туку; оне им отимају сан, немилосрдно их притискују и пљачкају, а све то у име слободе, напретка, домовине, краља,

255