Nova Evropa

је подвргнуто природним границама човјекове воље, Владање није друго до човјекова воља примјењена на државу, а човјекова воља је воља умом снабдјевена, коју може трајно везатн само она државна сила која се налази у посједу ауторитета,

Држава обухвата велике масе, а проблем ауторитета је централни проблем психологије маса. Душевна је потреба, човјекова, дати се водити; ту потребу осјећају и разбојници, који се слијепо покоравају ауторитету свога вође. Знаменити бечки психолог Фрајд каже, да човјек није „ет НегдепНег" pero „ein Hordentier, ein Einzelwesen einer von einem Oberhaupt angefiihrten Horde" (Sigmund Freud: „Massenpsychologie und Јећ- Апајузе", Leipzig 1921), IHInemrmep ce mspajxasa cmaamo: „Politiscthe Begabung einer Menge ist nichts als Vertrauen au! die Fihrung" {„Der Untergang des Abendlandes", TI. Band, Minchen 1922, р, 550). У човјековој души је усађена потреба за ауторитетом, Свако дјеловање према прописима ауторитета, је, по Канту и Фихте-у, хетерономно, Ауторитети утврђују правила, норме, и законе мишљења, осјећања и дјеловања, те стварају опћенито ваљане вредности,

Није пуки случај, тврди Штајн, да је анархија прастања свуда уступила мјеста уређеној конвенцији и легалитету, уставу над-и подчињености; принцип ауторитета је на цијелој земљи једнако потребан, једино су облици различити, Ауторитет је једна психолошка категорија, он је душевна принуда. Нагон самоодржања тражи од људског рода, да си постави ауторитете, Штајн иде тако далеко, да принцип ауторитета темељи и на бијолошком темељу, служећи се притом „репрезентативним чувствима" Херберта Спенсера, сматрајући принцип ауторитета, као бијолошког пробирног фактора и поготово као социјалног регулатора, баштином рода на индивиду-у,

Свака држава укључује све особе на своме територију (уз изнимку екстериторијалних лица), али само као поданике, Но између поданика државе и чланова државе, како то лиjeno приказује Енглез Гидингс (Е. Н, Са фпба: „Тће Рипетр]ев о Зостојобу", Мем-Уотк 1902), може постојати важна разлика: поданици државе су сви над којима држава врши власт; чланови државе су само они који учествују у државној свијести, и који својим лојалитетом и својом готовошћу и помоћу доприносе њену ауторитету и њеној моћи; бунтовник, издајица, отпорник, живе у држави, али не сачињавају дио исте, Зато су у композицији државе појединци поређани по категоријама, а ове категорије су субјекти ауторитета, творци опћег ауторитета, творци законског ауторитета, и мандатари законског ауторитета, Творци ауторитета, у опћем смислу, јесу сви они који имају удјела у државној свијести, и држави стављају радо на

257