Nova Evropa

до правног уједињења, Уосталом, није потребно да комисије раде увек у седницама у Београду; много би подесније било, да чланови комисије дају најпре свој писмени реферат, па да. се тек после утврди, у заједничкој седници, шта треба sa коначну редакцију нацрта.

руга страна ствари је парламентарна делатност, У том погледу, требало би да парламенат добија што пре, са елаборатима Сталног Законодавног Савета, и мишљења заинтересованих кругова из читаве државе, У ту сврху, неминовна је потреба да се сваки израђени нацрт, бар важнијих закона, штампа и изнесе у јавност, У самом парламенту партије већине не смеју овакове законе третирати као партизанску ствар, већ се морају старати да у дотичне одсеке улазе само такви парламентарци који су доиста стручњаци на подручју законодавства, па ма припадали и противним странкама, Претходна, такозвана политичка, питања, нека. се реше унапред од стране читавога парламента, у облику резолуција, Како данас ствари стоје, требаће да се ваљаност члана 133 Устава продужи, од године 1926 даље, бар још за 12 година,

Када говоримо о настојању око бољег законодавства, као средства за правно уједињење државе, морамо да надодамо још две-три искрене речи, ма била бар једна од њих и нешто деликатне нарави, Прво ово: док нема унифицираних законика, треба на нашим универзитетима правнике васпитавати несамо у праву оне покрајине у којој је дотични универзитет, већ и у праву свих важнијих закона осталих покрајина, То није баш тако тешко, — углавном, треба само истакнути разлике, Но овај компаративни метод не би имао да буде само препоручен већ и законом утврђен, Друго је ово: хоћемо да будемо правна држава, т, ј,. таква држава која не даје само законе, и обећања да ће се старати да их сви држављани поштују, већ пружа и своју помоћ да се загарантује извршење осуда изречених на основи државних законика. Јер није у реду да држава сама не испуњава својих обавеза, на основи властитих закона, Ево неколико примера.

У погледу исплате 20%0 привремених бонова, издатих приликом маркирања новчаница, имао је финансијски закон за годину 1922/23 опширна одређења, а у финансијском закону за 1924/25 — нестало их! Је ли само питање тиме регулисано 2 Постоји ли обавеза државе и даље, да плати7,, Према члану 23, правилника У. Л. (бр. 22, од 10, марта 1922), морала би држава плаћати власницима земље 3/4 закупнине, коју држава добија од велепоседа који су под ударом аграрне реформе, а издају се под кирију; у колико је случајева држава. ову закупнину доиста платила (Чини се да може бити речи

261