Nova Evropa
зе nije počela prikazivati sablazan izgladnele golotinje kod preko polovice stanovništva, koja ide spavati sa praznim želucem, Naše neodoljivo junaštvo ne mogaše zasfrti neke poraze i neobjašnjena bežanja u Velikom Ratu. Naša velika nadarenost zjapi u praznim pesmama, u novelama i romanima bez misli, prikazivanjima bez sadržaja, Demokratizam se je objavio. često u izlivima surovosti; visoka kultura u bapskim polemikama sveučilišnih profesora, Brzim tempom stvarana industrija i ve= lika trgovina kolebaju se izmedju prezaduženosti i stečajeva. Politička zrelost obistinila se je u stvaranju jednog dekorativnog parlamenta, koji je gledao kako mu se na vlastite oči zacaruje samo ı negdašnjoj Turskoj moguća korupcija, A u toj korupciji nesamo da su tonuli milijuni snučne narodne zarade nego se eto stali savijati i motati karakteri jedan za drugim, i rastakafti um po um, tako da je izgledalo kao da će u skorom vremenu i najoiporniji postati žrtvom ove besne epidemije, I tako redom, dok najstrašnije poniženje ne doživesmo onda kad, samosvesni, stadosmo pred medjunarodnu govornicu, da čujemo glasni i otvoreni smeh, i jedno upozorenje: da ne treba da se ponašamo kao da smo u svome parlamentu!...
Ovo nisu bili samo simptomi, koji se redovno pojavljuju u detinjstvu svakog naroda, već znaci otrovanog organizma, To je značilo: umreti pre poroda, i značilo je: da su sva naša uverenja o velikome pozivu jugoslovenskog naroda samo pusto gledanje uspavanog opijumom, koji će se naći, kad se razbudi, otrcan, gladan, i bez krova. Činilo nam seje, na časove, kao da čujemo — u oluji bacane ladje — kapetanovu zapovest: »Nek se spase ko se spasti možel« Čak je dotle bilo došlo. I naša velika vera, neograničena vera u zdravu misao i snagu našeg naroda, šćaše se pokolebati. A bilo je tome razloga: gledali smo kroz leću daleke prošlosti, kako se čitavi narodi lome, kako se vraćaju varvarstvu, i kako zalaze u tamu veka, samo zato što voždovi njihovi izgubiše svetlost prosudjivanja, i što gonjeni taštinama, osvetama, ili strahovitim zarazama i manama, postaviše sebe same pred čitavim narodom, u obesnoj misli, da se sve ima podvrći i služiti sredstvom za озуе епје i jepunjenje njihovih nauma, želja, i zapovedi,
Videsmo lepo, kako su se i kod nas brzo udomila i zacarila takova načela, I onaj ministar koji naredjuje, da se da njegovoj ženi i deci, pa njegovoj strini ili rodjaki, ili čak i njegovoj ljubavnici, poseban voz ili automobil, ili koji vuče koristi s dr žavnih dobara; i oni mnogobrojni načelnici, koji se daju birati u uprave svih mogućih poduzeća, da vuku tantijeme neulažući ni pare; i oni visoki i niski časnioi, koji se daju nagradjivati od vojnih nabavljača; i svi redom, do onog zadnjeg podvornika, koji te ne vidi # koji te neće da prijavi traženom čino:
354