Nova Evropa

tiska, na putu da postane pravi dobrotvor čovečamstva, i to nesamo potrošača već i samih proizvodjača,

Ne treba misliti, medjutim, da su kapitalisti radno vreme skratili zato što su uvideli da im mašina smanjuje proizvodne iroškove, i da bez štete po svoj profit radnicima mogu pružiti bolje uslove rada. Kapital nikad nema odviše profita, ni odviše obzira prema radnicima, Osmočasovni radni dan je morao biti osvojen, borbom sindikata i radničkih partija, uticajem nauke i štampe, pod pritiskom Javnog mišljenja, Ne sme se ipak zaboraviti, da u industriji, kao i u svakom drugom poslu, postoji jedan minimum zarade i jedan maksimum prodajne cene, ispod i iznad koga se ne može ići, bar u vreme normalnog života, Da bi, dakle, bio mogućan kraći radni dan uz veću nadnicu mužni su izvesni uslovi čisto materijalne, tehničke, prirode, Te uslove stvorila je u prvom redu upotreba mašina, mehanizacija i automatizacija jednoga velikog broja poslova,

Ove činjenice su naravno vrlo dobro uočili vodje modernog sindikalnog pokreta, Kad brane osmočasovni radni dan, oni manje polažu na naučne argumente jednoga Brentama ili jednoga Ernesta Bernharda, po kojima se za 8 časova proizvede više nego za 10, Oni ne ulaze u fizijološka i psihološka razmatranja o efikasnosti kratkođa radnog dana, »Mi znamo«, rekao је G. Žuo, podpredsednik Sindikalne Internacijonale, na Kongresu u Pragu, »da se za 8 časova me može uraditi onoliko koliko se uradi za 10, ali mi tražimo od poslodavaca da racijonalno organizuju svoja preduzeća, da uvedu savršene mažine, i da na taj način omoguće sebi veći profit a radnicima bolje uslove rada, na prvom mestu kraći radni dan«, Alo je tačno da se za manje časova proizvede više, utoliko bolje, ali radnici odbijaju da rade preko 8 časova iz socijalnih razloga, ne za ljubav veće proizvodnje, — oni žele da žive punijim društvenim životom, da budu više ljudi,

Naučna ispitivanja i nepristrasne ankete još nisu odista dali takve rezultate, da bi se bez moguće replike smelo tvrditi da osmočasovni rad pokazuje, u pogledu proizvodnje, iste rezultate kao i desetočasovni, Sve što se može reći jeste, da skraćivanje radnog vremena utiče različito, prema tome da li se odnosi na zamoran ili na lak rad, na ljude ili na žene ili na mladiće, Odlično vodjena anketa engleskog »Health of Munition \orkers Committee {1915—1919) pokazala je ovakve rezultate: kad se rad skrati od 58 časova na 51 (7%), prinos od rada se povećava za 22% (zamoran rad ljudi); kad se zamoran rad žena, koji se da donekle ubrzati, skrati od 66 časova nedeljno na 45 (20%), prinos se povećava za 9%, a kad se lak rad žena, oji se može ubrzavati samo za vreme '|. radnog vremena, skrati od 65 časova na 48 (16,8%,), prinos se smanjuje za

395