Nova Evropa

пешти, који је био несразмјерно јачи, док му интенције нису ни најмање биле у складу са жељама и потребама хрватске индустрије. Стога су се индустријална предузећа Хрватске и Славоније (а исто је тако било у Далмацији и у Босни) већ од првих почетака ослањала на водеће банке, једно с разлога да би добила финансијалних средстава на подручју врло оскудних капитала, а друго да би тако добила јаче залеђе у борби против жестоке, привилегисане утакмице индустрије осталих покрајина Аустроугарске Монархије. Услијед несразмјера сила, аутохтона је индустрија Хрватске и Славоније тешко и полагано напредовала, те је и њена организација у борби са надмоћним противницима остала у почетном стадију свог развоја. У Словенији, Далмацији, Херцег-Босни, и Војводини, индустрија није, све до слома Монархије, уопће стигла да оснује какво професијонално удружење, и ту су коморе настојале да учине своје за заштиту индустрије, јер је њима као легалним установама посао био бар донекле лакши и имао више изгледа на успјех. Београдска пак Индустријска Комора (основана 1911) тек је била почела с радом кад је букнуо рат с Турцима, те је тако до свршетка Свјетског Рата могла развити минималну дјелатност,

У новој народној држави ситуација се је врло нагло измијенила. У Словенији је године 1919 основана Звеза Индустријцев у Љубљани, а мало затим основан је за Далмапију Савез Великих Индустријалаца у Сплиту, док су у Војводини постала два савеза индустријалаца, један у Великом Бечкереку и један у Новом Саду. Године 1922 основана је у Београду Централа Индустријских

орпорација, као средишњи репрезентант индустријских организација цијеле земље, Индустрија је, послије 1918, на свим подручјима државе необично снажно покрочила унапред, баш као у неком јуришу на давно изгубљене позиције; хтјело се је на све стране остварити и изградити оно на што се је кроз дуги низ година бадава чекало. Напоредо с тиме ишла је и изградња класне организације индустрије. Уз наведене организације цјелокупне индустрије, основана су задњих година већ и нека удружења појединих струка индустрије; тако је у Београду основан Савез фабрика за прерађивање меса, Савез фабрика шећера, и Савез фабрика спирита; а у Загребу, Великом Бечкереку, и Суботици, свуда по савез млинова. Ови специјални савези показују, да наша индустрија тежи већ затим, да се по примјеру великих индустријских земаља, организује у такве заједнице којима није више само сврха, да буду професијоналне организације за унапређивање стручних интереса, него хоће да буду картели, или бар база за њихово стварање, Тиме смо из иницијалне фазе индустрије прешли у фазу јачег индустријског

403