Nova Evropa

naša. Osim toga је и ргедтафлој раб атћа тој Згбај јешпо хаkon o radnjama predvidjao poneke odredbe socijalne prirode, dok su moderne socijalne ustanove bile još sasvim nepoznate, već i zato što su se radnici rekrutovali većimom iz obližnjih sela, gde su imali svoje kuće d kolibe, Pod takvim su okolnostima ovi novi, veoma slobodoumni socijalni zakoni, kao što je poznato, uneli veliku pometnju u život naše industrije, tako da se ni jedna vlada nije umela snaći, i nije smela da donosi pravilnike za već volirane zakone o zaštiti i o osiguranju radnika, i o inspekciji rada, i to utoliko manje što su ujedno teška privredna kriza i nedovoljna zaštita počeli da skučavaju svaki rad u našoj industriji, I tako danas u prečanskim krajevima ne važe više predjašnji socijalni zakoni, jer su suspendovani novim zakonima; a ovi se opet ne mogu sprovoditi, jer nemaju pravilnika. Medjutim, pored svega toga, socijalne ustanove kod nas funkcijonišu danas prema prilikama, i bez pravilnika, više-manje погmalno, ukoliko se politika, i sa vladine i sa radničke strane, ne meša пи пућоте poslove; to je znak, da postoji dobra volja na strani radnika, a isto tako i na strani poslodavaca, tako da je kod nas sporazum izmedju ove dve stranke mogućan, dogod naše socijalne ustanove i njeni organi pravilno shvataju svoju posredničku misiju, te uzimaju u obzir i kritično stanje naše imdustrije, neprimenjujući socijalne odredbe bukvalno već preina prilikama i u granicama mogućnosti. | Ali, osim socijalnog pitanja u čisto internom odnosu radnika prema industriji u zemlji, postoji to pitanje i u našem odnosu prema inozemstvu; a poimence prema danas već opšte priznatoj Medjunarodnoj Organizaociji Rada u Ženevi, I tu je potpuno opravdana kritika upućena mašoj državi, koja do danas nije ratifikovala nijednu medjunarodnu konvenciju, čak ni one koje su kod nas već davno sprovedene u život, te čije bi pri znanje imalo dakle čisto formalan značaj, Države koje su kao Rumunija, Bugarska, Grčka, i druge, — u svom socijalnom zakonodavstvu, i u svojim socijalnim ustanovama, mnogo naтадтије пебо što smo mi, ratifikovale su veliki deo tih Копуепcija, i stekle su na taj način пеоргаудап glas naprednijih država nego što je naša. Danas, kad Društvo Naroda sa svojim lcomisijama i ustanovama postaje sve silniji i uticajniji forum, dlas nazadne države ne škodi samo našem ugledu, i našem politčkom položaju, već škodi pre svega i našem kreditu, koji najvećma medostaje baš našoj industriji, te preti njenu opstanku i njenu razvitku, i Gjoba Curčin, deneralni sekretar Centrale Industrijskih Korporacija u Beogradu

406