Nova Evropa

nom pravilu, po kome rdjavo stanje državnih finansija pojačava carinsku zaštitu, kod nas se iz istog razloga Ministarstvo Finansija opire pojačavanju carinske zaštite, Primer je, rekosmo, neobičan di zaslužuje malo detaljnije izlaganje.

Stvar stoji ovako, Ministarstvo Finansija postavilo je sebi za princip, koji želi po svaku cenu održati, budžetsku ravnotežu, i rukovodeći se tim principom ono izbegava sve mere za koje veruje da bi mogle poremetiti ravnotežu u budžetu, U krug fih po budžetsku ravnotežu opasnih mera dolazi — po mišljenju Ministarstva Finansija — i pojačanje carinske zaštite (bilo direktno, povećanjem carinskih stopa; bilo mdirekino, povećanjem ažijskog koeHicijenta); i stozđa se ono protivi uvodjenju u život nove carinske Tarife, koja, izgleda, predvidja pojačanje carmske zaštite,

Kako objašnjava Ministarstvo Finansija ovu opasnost po budžetsku ravnotežu? — Po mišljenju Ministarstva Fiansija, pojačana carinska wmzašlita mogla bi poremetiti budžetsku ravnotežu u dva slučaja: a) ako bi, usled povećane carime, uvoz robe znaino opao; i b) ako bi, iz istog razloga, nastupio jak skok cena ma domaćoj pijaci, fe bi se, usled toga, morali povećavati predvidjeni budžetski prihodi (na maferijalne izdatke i na dodatak činovnicima na skupoću), Ovo rezonovanje nije nelogično, ali nam dzgleda. da ono nije tačno; a čak ši kad bi bilo tačno, nješova celishodnost je vrlo sumnjive prirode, Neka nam je dozvoljeno da ovo malo objasnimo,

Pojačanje carinske zaštite ima, po pravilu, za posledicu povećanje {a ne smanjenje) carinskih prihoda, i to je razlog zbog čega se, kao što smo u ranijim primerima izneli, pri rdjavim finamsijama carimska zaštita pojačava, Po izuzetku moglo bi, pri preteranoj zaštiti, nastupiti i smanjenje i carinskih prihoda, — ali se usled toga ne sme biti principijelni protivnik carmske zaštite, nego protivnik preterane zaštite, Ali čak i za slučaj, da bi bojazan Ministarstva Finamsija bila posve opravdana, nama ipak izgleda, da se Ministarstvo ne bi smelo, ovako u principu, protiviti pojačanju carinske zaštite. Za visinu carinske zaštite merodavni su, u prvom redu, ekoncmski razlozi, t, j, potreba onih privrednih grana koje želimo zaštititi, Ako smo načisto s onim prethodnim pitanjem: da jednu privrednu gramu treba zaštititi, — onda moramo dati zaštitu onoliku koliko je potrebna, bez obzira nato da li je to za Hskus povoljno ili ne, Poznat je fakat — upravo azbuka Trgovinske Politike — da se drukčije odmerava visma fiskalnih a drukčije visina ekonomskih (zaštitnih) carma: za prve je merodavan fiskalni optimum, za ove druge razlika produkcijonih troškova u zemlji i na strani,

409